Корушко питање — разлика између измена

[[SlikaДатотека:Plakat ob plebiscitu Mama, ne štimajte za Jugoslavijo 1920.jpg|thumbмини|Немачки пропагандни плакат.

[[СликаДатотека:Nalepka ob plebiscitu Kmet je knez v Jugoslaviji 1920.jpg|thumbмини|Југословенски плакат]]

[[СликаДатотека:Plebiscitna komisija koroškega plebiscita.jpg|thumbмини|Плебицитна комисија]]

'''Корушко питање''' је проблем угњетавања и [[Германизација|германизације]] [[Словени|словенског]] [[Становништво|становништва]] ([[Словенци|словеначке]] мањине) [[Корушка|Корушке]] коју су спроводили већински [[Аустријанци]]. Они су након распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]] уз помоћ великих сила укључили [[Корушка|Корушку]] (део [[Корушка|Корушке]] у којем је преовладало становништво [[Немци|немачког]] порекла) у састав новостворене [[Република Аустрија|Републике Аустрије]]. Питање је нарочито постало актуелно доласком либералних десничара на власт у [[Корушка|Корушкој]] крајем [[20. век|-{XX}- века]]а.

[[Корушка]] је као средишњи део [[Кнежевина Карантанијакарантанија|кнежевине Карантаније]] од [[5. век|V века]] насељена искључиво [[Словени]]ма, пред којима се локално романско [[становништво]] повукло. Уласком [[Карантанија|Карантаније]] у [[Баварска|Баварску]] [[745]]. године и њеним укључењем у [[Франачка|Франачку]] локално [[Словени|словенско становништво]] потпада под франачку власт. Током [[миленијум]]ске [[Германи|германске]] владавине етничка структура [[Корушка|Корушке]] је промењена [[Германизација|германизацијом]] локалног становништва и досељавањем [[Немци|немачког]] становништва. Тако је [[Корушка]] још у раном [[Средњисредњи век|средњом веку]] добила већинско становништво [[Немци|немачког]] порекла.

[[Аустроугарска#Распад Аустроугарскеземље|Распадом Аустроугарске]] крајем [[1918]]. године на целом подручју некадашње [[Аустроугарска|монархије]] настају мутна времена у којима државе настају и нестају у року од само неколико [[месец]]и. Користећи се таквом ситуацијом новостворене [[Словенци|словеначке]] трупе запоселе су крајеве [[Корушка|Корушке]]. Међутим, настао је отпор већинског становништва [[Немци|немачког]] порекла, коме су се придружили остаци бивше [[Аустроугарска|аустроугарске]] војске. [[Словенци|словеначке]] трупе бивају побеђене и протеране из [[Корушка|Корушке]]. После пораза [[Словенци|словеначких]] трупа [[ВојксаВојска краљевинеКраљевине Србије (1914—1918)|Војска Краљевине Србије]], верујући у нову заједничку државу са [[Словенци]]ма, кренула је у њихову помоћ и запосела јужну [[Корушка|Корушку]].

Одлукама [[Споразум у Сен Жермену (1919)|мировног уговора у Сен Жермену]] под тачкама 49. и 50. одлучено је да се у [[Југ|јужном]] делу [[Корушка|Корушке]] обави [[референдум|плебисцит]], док је [[север]]ни део припао [[Аустрија|Аустрији]]. У самој [[Корушка|Корушкој]] је током [[1919]]. године вођен [[рат]] који је окончан тек када је под притиском великих сила склопљено примиријепримирје, са тим да се судбина [[Југ|јужног]] дела [[Корушка|Корушке]] одлучи [[плебисцит]]омплебисцитом.

У току кампање за [[плебисцит]] [[Словенци|словеначки]] представници (ван [[Корушка|Корушке]]) нису узели толиког учешћа, за разлику од [[Аустрија|аустријских]] представника, док ангажованост ''званичног Београда'' (у логистичкој и финансијској подршци) практично и није постојала, првенствено због заузетости многим другим [[Стварање СХС|нерешеним питањима о разграничењу са суседним државама]] (као што су [[Краљевина Италија]], и [[Мађарска|Република Мађарска]]). Поред слабе подршке која је добијена из Матице[[Љубљана|главног града]] матице ([[Словенија|Словеније]]), један од пресудних фактора победе [[Република Аустрија|Републике Аустрије]] на [[плебисцит]]уплебисциту било је и отворено залагање за припајање [[Корушка|Корушке]] [[Аустрија|Аустрији]] и помоћ коју су на том плану пружили представници [[Француска|Француске]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] у плебисцитној комисији, као и безрезервно подршка коју је истој ствари пружао представник [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]] остајући доследан политици своје државе која је у то време на све начине покушавала да ослаби [[Краљевина СХСЈугославија|Краљевину СХС]] не би ли се докопала територија на [[Исток|источном]] [[Јадранско море|ЈадранЈадрану]]у које су јој, противно жељама [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и [[Словенци|локалног словеначког живља]], обећане [[Лондонски уговорспоразум (1915)|Лондонским уговором]].

Стање [[Словенци|словеначког становништва]] у [[Аустрија|Аустрији]] односно [[Корушка|Корушкој]] наводно се погоршало крајем [[20. век|XX века]] када власт у [[Корушка|Корушкој]] преузимају либерални десничари предвођени [[Јерг Хајдер|Јергом Хајдером]]. Иако је [[Европска унија|ЕУ]] [[Санкције|санкцијамасанкција]]ма приморала [[Јерг Хајдер|Хајдера]] да напусти место аустријског вице-[[канцелар (Њемачка)|канцелара]]а (потпредседника владе [[Аустрија|Аустрије]]), то није био крај политичке каријере његове странке и њега самог. После победе на локалним изборима његови "слободарци"„слободарци“ преузимају власт у [[Корушка|Корушкој]], а сам [[Јерг Хајдер|Хајдер]] постаје председник Савезне Покрајине [[Корушка|Корушке]], након чега се, по словеначкој аргументацији, погоршава положај локалног [[Словени|словенског]] ([[Словенци|словеначког]]) становништва. Ово се, између осталог, огледа и у чињеници да локална власт још увек није отпочела постављање двојезичних табли са именима [[град]]ова и [[село|села]] у [[Корушка|Корушкој]], иако је [[врховни суд]] [[Аустрија|Републике Аустрије]] донео одлуку да је њихово постављање у складу са [[Устав]]ом и да локална власт мора да, у складу са [[Европски стандарди|европским стандардима]], постави такве табле. Непоштовање одлуке [[Врховни суд|врховног суда]] [[Аустрија|Аустрије]], све чешће је предмет [[Дипломатија|дипломатских]] протеста [[Влада|владе]] [[Република Словенија|Републике Словеније]] и катализатор честих дипломатских расправа између две државе. [[Аустријанци]] су као против меру поново актуелизовали [[случај Холмец]] у покушају да ослабе [[Дипломатија|дипломатску]] позицију [[Република Словенија|Републике Словеније]], након чега се и јавност у [[Србија|Србији]] заинтересовала за њега, по први пут након 15 [[година]].

{{наводиreflist}}