рогоз
Српскохрватски
[уреди]Изговор
[уреди]- ИПА: /рôɡоːз/
- Хифенација: ро‧гоз
Именица
[уреди]рȍгōз м (ћирилица ро̏го̄з)
Категорије:
бот.
Облици:
Значења:
- Врста ритске траве с тврдим, сабљастим листовима која се употребљава за плетење ужа, асура, торби Тѕпха латифолиа. Черевић[1]
- Тѕпха ангустифолиа. [1]
Примери:
- А сàћура је бíла од рòгоза, плетèно тàко с пȑста. Нови Сад [1]
- Рогоз, оштрић, шевар, пуцаћ, шуљмов — то било све траве водене које оне [рибе] се хране. [2] [3] [4] [5] Елемир Моровић Нештин Дивош Черевић Јарак Ириг Сремски Карловци Пећинци Нови Карловци Суботица Верушић Жедник Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Врбас Србобран Бачко Градиште Деспотово Змајево Каћ Бегеч Ковиљ Гардиновци Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Бочар Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Елемир Зрењанин Томашевац Чента [1]
- Òдгоре на кȍшницу се мȅте рòгоз да блȁто нȅ би бȓзо òтпало. [3] Мошорин [1]
- Тȗ је бíло лȅти сúво па је бíло рȍгоза. Нови Сад [1]
- Бíло је нȅколико кȗћа и са тȑском, и са рȍгозом знȃм. Ђала [1]
- Рȍгоз, тȏ сам завéзо као снȍпче јȅдно, и завȇжем гȍре са жȉцом да не трȕли канȃп. [3] Избиште Ново Милошево Маргита Алибунар Сефкерин Омољица Ковин [1]
- А од лȋшћа се ткȁли, прȇ, рогóзњаче тȏ се звáло, пò собā се шíрило и стȁвљало. Сȅклō се, па се вéзала кукурузóвина, úжа се прȁвила од рòгоза. [6] Параге Нештин Пивнице Деспотово Дероње Вајска Силбаш Бођани Товаришево Обровац Бачка Паланка [1]
Синоними:
Деклинација
[уреди] деклинација именице рогоз
| једнина | множина | |
|---|---|---|
| номинатив | рогоз | рогози |
| генитив | рогоза | рогоза |
| датив | рогозу | рогозима |
| акузатив | рогоз | рогозе |
| вокатив | рогозу / рогозе | рогози |
| локатив | рогозу | рогозима |
| инструментал | рогозом | рогозима |
Референце
[уреди]- „рогоз” у Хрватском језичном порталу
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХВИИИ, 1997, 586 стр, стр. 528.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£И, 1995, 397—490.