Paul Klee

Paul Klee
Paul Klee
ekspresionizam - apstraktna umjetnost - surealizam
Biografske informacije
Rođenje	18. prosinca 1879.
Smrt	19. lipnja 1940.
Opus
Polje	slikarstvo

Paul Kle (*18. decembar 1879—†29. jun 1940) je bio je nemačko-švajcarski slikar, član umetničke grupe Plavi jahač (nem. Der Blaue Reiter). Na njegovo stvaralaštvo uticalo je nekoliko pravaca savremene umetnosti: ekspresionizam, kubizam i nadrealizam. Kle i njegov prijatelj Vasilij Kandinski poznati su po svom pedagoškom radu u školi Bauhaus.

Život

Rodio se 1879. godine u Švajcarskoj, otac mu je bio učitelj muzike a majka švajcarska pevačica. Detinjstvo je proveo u Švajcarskoj, a pošto je po ocu dobio nemačko državljanstvo, odselio se posle mature 1898. u Minhen. Posle dvoumljenja između muzike (bio je izvanredan i talentovan violinista), literature i likovne umetnosti, ipak se opredelio za slikarstvo. Prvo je studirao grafiku na privatnoj školi Henrika Knira i u to doba sticao ne samo umetnička već i seksualna iskustva. Iz jedne takve kratkotrajne veze rodio mu se sin koji je posle nekoliko nedelja umro.

U oktobru 1900. posećivao je časove slikarstva kod Franca fon Štika na Minhenskoj akademiji, gde je studirao i Vasilij Kandinski sa kojim se mnogo kasnije upoznao. Godine 1901. je napustio akademiju. Posle puta po Italiji bio je u Berlinu kod roditelja gde je slikao aktove i svirao u orkestru i pisao pozorišne kritike. Godine 1900. oženio se sa klaviristkinjom Lili Štrumpf i sledeće godine im se rodio sin Feliks. Naredne godine je proveo u domaćinstvu i posvetio se vaspitavanju svoga sina, dok je Lili zarađivala za život i tada se Kleov slikarski život sporo razvijao.

Plavi jahač i put za Tunis

Godine 1911. Upoznao je Augusta Makea i Vasilija Kandinskog. Skupa sa njima i Franc Marka, Gabrijelu Minterl, Aleksej Javlenskog i druge, svi su se zajedno interesovali za gotiku, primitivnu umetnost i nove savremene likovne pravce fovizam i kubizam. S njima je Kle našao zajednički jezik i delio poglede na umetnost.

Kandinski i Mark u to doba rade na almanahu "Der Blaue Reiter" - Plavi jahač koji je postao jedno od najvažnijih dela u savremenoj umetnosti 20. veka. Prva njihova izložba bila je otvorena krajem 1911. godine u modernoj galeriji Tanhojzer u Minhenu. Tu Kle nije učestvovao ali je za jedan časopis napisao recenziju. Na drugoj njihovoj izložbi je učestvovao i Kle, a posle izložbi u Minhenu izlagali su i u drugim gradovima kao na primer u Kelnu i Berlinu.

Godine 1914. godine Paul Kle je sa Franc Markom i Lujom Moajeom posetio Tunis. Na ovom putu Kle nalazi pristup ka boji i u svoj dnevnik upisuje: " ... ja i boja smo jedno. Ja sam slikar".

Bauhaus

U Prvom svetskom ratu 1920. godine Kle je pozvan u nemačku armiju ali kao slikar je imao sreće i nije raspoređen za front već je radio na maskirnim uzorcima za avione, no u ratu je izgubio svoje prijatelje August Makea i Franc Marka.

I u armiji je Kle imao privilegije da izlaže i u galeriji Šturm u Berlinu izlagao je više apstraktnih akvarela. Iz armije je otpušten 1918. godine.

Godine 1920. je bila njegova retrospektivna izložba u Minhenu i tada postaje priznat slikar. Tako je dobio ponudu da predaje slikarstvo u Bauhausu u Vajmaru- školi koju je osnovao Valter Gropijus. Primio je ponudu i osvanuo je sa Kandinskim na ravnom i akademskom nivou, prvo je radio kao rukovodilac radionica a posle su obojica vodili vlastita predavanja slikarstva.

Bauhaus je bila progresivna škola i morala je da se bori protiv konzervativnih shvatanja nacional- socijalista. Bauhaus se preselio u Desau u zgradu koju je projektovao sam Valter Gropijus i u kojoj su bili i stanovi za pedagoge i gde je i Paul Kle stanovao. Obojica (Kle i Kandinski) intenzivno predaju na Bauhausu. Posle kratkog premeštanja u Berlin 1932. godine Bauhaus je ukinut.

Kle je na Bauhausu ostao do 1930. godine i posle je primio profesuru na diseldorfskoj akademiji. Posle nastupa nacizma kao "degenerisani umetnik" on je otpušten.

Umro je 29. juna 1940. godine u Lokarno-Muratu.

Njegova dela su posle njegove smrti prikazivana na Dokumentima 1 godine 1955. Dokumentima 2 godine 1959. i Dokumantima 3 1964. godine u Kaselu.

Literatura

Istorija umetnosti H.W. Janson, Beograd 1982.
Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
sk Wikipedia

Vanjske veze