Neoasirsko Carstvo
- Vidi takođe: Sirija (historijska regija)
| Upozorenje: Nije specificirana vrijednost za "ime_genitiv"
| |||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
Neoasirsko ili Novoasirsko carstvo, je period istorije Mesopotamije od 911. pne. do 612. pne. Neoasirsko carstvo je usledilo nakon Srednjeg asirskog perioda( 14. do 10. vek pne.). Tokom srednjeg asirskog perioda Asirija je bila manja kraljevina, koja se borila za dominaciju sa Vavilonom. Nakon pohoda Adadnirarija II Asirija je postala velika regionalna sila i izrasla je u opasnost za 25. dinastiju u Egiptu. Asirija je dostigla vrhunac moći za vreme Tiglat-Pilesara III ( vladao 745. pne.—727. pne. ). Persija pod Ahemedinidskom dinastijom je razrušila Ninivu 612. pne. i Asirija je otada postala persijska provincija.
Nakon Tiglat-Pilesara I Asirija je nazadovala dva veka. Imala je slabe i neefikasne vladarem a ratovala je sa Urartu i sa aramejskim nomadima. Dug period slabosti završio se dolaskom na vlast Adadnirarija II. On je čvsto potčinio oblasti, koje su ranije bile nominalni asirijski vazali, deportovao je stanovništvo u daleka područja. Polagano je pomerao granicu prema Vavilonu, ali na ostalim mestima je samo konsolidirao granice carstva. Nasledio ga je Tikulti Ninurta II, koji je tokom svoje kratke vlasti malo proširio carstvo na severu.
Ašurnasirpal II (883. pne. —859. pne.) započeo je sa ekspanzijom. Najpre je pokorio narode na severu do Nairija. Zatim je pokorio Aramejce između Kabura i Eufrata. Nakon pobede napredovao je bez otpora do Sredozemnog mora i naterao je Fenikiju da mu plaća danak. U to vreme Asirci su se počeli hvaliti svojom surovošću. Ašurnasirpal II je kao glavni grad odabrao Kalhu (Nimrud). Palate, hramovi i druge građevine svedoče o značajnom razvoju umetnosti i o bogatstvu Asirije. NJegov sin Šalmanasar III (859. pne. —823. pne. ) vladao je 34 godine. Svake godine asirijska vojska je išla u vojni pohod. Zauzeli su Vavilon, a Vaviloniju sveli na vazalnu državu. Borio se protiv Urartu. Šalmanasar je ponovo zauzeo Karkemiš 849. pne. , a 841. se borio protiv Hazela, kralja Damaska, opsedao mu je grad, ali nije ga osvojio. Prisilio je mnoge kraljevine da mu plaćaju danak, uključujući Jehu od Izraela, Tir i Sidon. Crni obelisk, koji je nađen u Nimrudu svedoči o mnogim njegovim vojnim pohodima. Poslednjih godina života imao je problema sa pobunom najstarijeg sina. Mnogi su se pridružili pretendentu, ali je njegov drugi sin Šamšiadad V slomio pobunu i nasledio je 824. pne. Šalmanasara. Tokom jednog veka Asirija je malo nazadovala zbog loših vladara i zbog jačine Urartua. Izuzetak je bio Adadnirari III (810. pne.—782. pne. ), koji je zauzeo Damask 804. pne. i prislio veliki deo Sirije, sve do Samarije da plaća danak. Napredovao je i protiv Međana, možda čak do Kaspijskog jezera.
Kada je Nabonasar započeo sa neovavilonskom dinastijom 747. pne. Asirija je bila blizu revolucije. Građanski rat i epidemije su harale zemljom, a Urartu je zauzeo severne provincije. Kalhu se 746. pne. priključio pobunjenicima, a 747. pne. general, koji se zvao Puhu preuzeo je tron. Uzeo je ime Tiglatpilasar III. Napravio je veliku reformu asirske vlasti i značajno je poboljšao efikasnost i sigurnost. Organizovao je pokorene provincije pod poboljšanom administracijom. Svaki distrikt je plaćao fiksan danak i obezbeđivao je određeni broj vojnika. Asirijska vojska je tada postala stajaća vojska. Značajnim unapređenjima postala je nesavladiva vojna sila. Asirijska politika je otada bila da zauzme ceo civilizovani svet. Te promene se nekad označavaju kao Drugo asirsko carstvo.
Kada je Tiglatpilasar III zaseo na tron Asirije prislio je Vavilon da plaća danak. Kaznio je Urartu. Pobedio je Međane i Neohetite. Zatim je sa svojom vojskom krenuo na Siriju, koja je ranije ponovo uspela da se otrgne asirijskoj kontroli. Sirija je kontrolisala uspešne mediteranske luke Fenikije. Tiglapilasar je zauzeo Arpad blizu Alepa 740. pne. nakon opsade duge tri godine. Zauzeo je Filisteju 738. pne. u vreme kralja Izraela Menahema. Izvršio je invaziju na Izrael i nametnuo je veliki danak. Osvojio je i Samariju, a 732. pne. zauzeo je i Damask. Stanovništvo Damaska i Samarije je deportovao u Asiriju. Tiglatpilasar III je 729. pne. krenuo na Vavilon, zarobio je kralja Vavilona i krnisao se kao kralj Vavilona. Umro je 727. pne., a nasledio ga je Šalmanasar V. Međutim kralj Izraela Hošea odbio je da plaća danak i udružio se 725. pne. sa Egiptom protiv Asirije Šalmanasar V je na to napao Siriju i opsedao je Samariju tri godine.
Šalmanasar V je naglo umro 733. pne. dok je opsedao Samariju i na tron je došao Sargon II, koji je bio glavnokomandujući asirijske vojske. U Starom zavetu se spominje kao Tartan. Sargon II je zauzeo Samariju i na taj način je okončana severna kraljevina Izrael. Oko 27.000 ljudi je odveo u zarobljeništvo. Druge godine svoje vlasti Sargon II je ratovao protiv kralja Elama, koji je sklopio savez sa kraljem Vavilona, ali bio je poražen. Vavilon se pobunio pod vodstvom moćnog haldejskog princa Marodakbaladana. Sargon nije mogao da skrši tu pobunu, pa se okrenuo protiv Urartua i Sirije. Zauzeo je Karkemiš 717. pne. Borio se i protiv Međana, koji su se probijali na iransku visoravan. Asirija nije obađala deset godina pažnju na Vavilon dok je vladao Mardukaplaidin. Međutim 710. pne. Sargon je napao i pobedio je Mardukaplaidina, koji je pobegao saveznicima u Elam. Sargon II je koristeći deo prikupljenog danka sagradio novu prestolnicu Dur Šarukin blizu Ninive.
Sargon II je poginuo 705. pne. dok se borio sa Kimerijancima. Nasledio ga je sin Senaherib, koji je glavni grad pomerio u Ninivu, a depotovane je iskoristio da poprave irigacioni sistem Ninive. Jezekija od Jude je 701. pne. sklopio savez sa Egiptom protiv Asirije. Senaherib je krenuo na Jerusalim i uništio je na svom putu 46 naselja. U Bibliji piše da je anđeo gospodnji pobio celu asirijsku vojsku kraj Jerusalima. Ono što je istorijski sigurno je da Senaherib nije uspeo da zauzme Jerusalim. Mardukaplaidin se vratio na vlast u Vavilonu tokom Senaheribove vlasti. Senaherib ga je pobedio 703. pne. u bici kraj Kiša. Senaherib je opljačkao Vavilon.
Postavio je Belibnija za kralja Vavilona. Pošto je Belibni bio protiv Senaheriba morao je da nađe nekoga lojalnijega Asiriji, pa je postavio svog sina Asurnadinšumija na tron Vavilona. Krenuo je posle toga u pohod protiv Elama 694. pne. Dok su Asirci haračili Elamom kralj Elama je naredio da se napadne Vavilon. Vojska Elama je zarobila Senaheribovog sina i preuzeli su tron Vavilona. Zbog toga je Senaherib krenuo u osvetnički pohod protiv Elama. Kada su Asirci pobedili jednoga pobunjenoga kralja Vavilona brzo se pojavio drugi, a podržavao ga je Elam. Novi kralj Vavilona je četiri godine odolevao Asircima, sve do 689. pne. Senaherib je osvojio Vavilon nakon što je otvorio kanale i celi okoliš Vavilona pretvorio u močvaru. Vavilon je bio razoren, a stanovnišprvo rasejano. Ubila su ga dva njegova sina, koji su posle toga pobegli u Jermeniju. Nasledio ga je sin Asarhadon.
Asarhadon je ratovao u Urartu u vreme kada je ubijen njegov otac. Za vreme prve godine njegove vlasti izbila je pobuna na jugu Vavilonije. Kao kralj Asirije dao je da se ponovo izgradi Vavilon i učinio ga je glavnim gradom. Pobedio je Kimerijance i Međane, ali nije mogao da održava red u tim područjima, pa je okrenu pažnju na zapad. Fenikija se udruživala sa Egiptom, pa je Asarhadon zauzeo Sidon 677. pne., kralju je odrubio glavu, a stanovništvo je deportovao. Takođe je zarobio kralja Judeje Manasa i jedno vreme ga držao zatočenog u Vavilonu. Pošto mu je već dodijalo stalno mešanje Egipta krenuo je 673. pne. sa vojskom na Egipat sa namerom da ga zauzme, ali bio je poražen. Ponovo je krenuo na Egipt 671. pne. i uspeo je da osvoji Egipat. Faraon je pobegao iz Egipta. U to vreme Asirija je bila i u ratu sa Urartu. Tada je Asirija imala najveću površinu. Čim je napustio Egipat u Egiptu je izbila pobuna. NJegovi guverneri su tražili pomoć. Asarhadon je poslao svoga generala sa vojskom da slomi pobunu 669. pne. Sam Asarhadon je krenuo prema Egiptu, ali na putu je umro. NJegov sin Šamaš Šumakin postao je kralj Vavilona, a drugi sin Asurbanipal je postao kralj Asirije.
Asurbanipal 669—627. pne.
[uredi | uredi kod]Asurbanipal je nasledio oca. Nastavljao je da ratuje u Egiptu kad je bio manji pritisak Međana na istoku i Kimerijanaca na severu. Nije mogao da pokori Egipat, pa je 664. pne. postavio Psametika kao vazalnog kralja. Kralj Lidije Giga je molio Asurbanipala za pomoć protiv Kimerijanaca, ali Asurbanipal je odbio da pomogne. Posle toga lidijski plaćenici su poslani kod Psametika. Do 652. pne. Psametik je postao dovoljno snažan da je proglasio nezavisnost od Asirije. U to isto vreme Asurbanipal je bio zauzet građanskim ratom. NJegov stariji brat , kralj Vavilona Šamaš Šumakin je započeo protiv njega građanski rat, koji je trajao do 648. pne. Tada je Vavilon opljačkan, a Šamaš Šumakin je zapalio svoju palatu i ubio se. Asurbanipal je razarao Elam 646. i 640. pne. , a glavni grad Susu je potpuno uništio.
Asurbanipal je poticao umetnost i kulturu. Imao je ogromnu biblioteku glinenih tablica u Ninivi. Međutim duge borbe sa Vavilonom i Elamom iscrple su carstvo. Potrošeno je bilo bogatstvo, a čitave provincije su bile toliko upropaštene ratovima da više nisu mogle da doprinose carskoj blagajni. Bilo je teško naći dovoljno vojske da se drže porobljeno stanovništvo. Asirija je bila jako loše pripremljena za invaziju hordi Skita i Međana, koji su započeli da harače na istočnim granicama. Mala Azija je bila puna Kimerijanaca, koji su isto stalno napadali.
Nakon smrti Asurbanipala 627. pne. carstvo se počelo lagano raspadati. Skiti, Kimerijanci i Međani su odmah počeli prelaziti preko granica. Dolazili su i pljačkali čak do Egipta. Vavilonija je ponovo postala nezavisna. Naslednik Asurbanipala Asuretilani imao je veoma malo prave vlasti. Vavilonsk kralj Nabopolasar zajedno sa Kijaksarom iz Medije konačno je uništio Ninivu 612. pne. i Asirija je pala. General Asurbalit II je uz vojnu pomoć Egipta odolevao još u Haranu do 608. pne. Egipat je nastavljao da pomaže Asircima da bi zauzdao narastajuću moć Vavilona. U bici kod Megida 605. pne. egipatska vojska je pobedila vojsku Judeje i uspela je da dođe do ostataka asirijske vojske. U konačnoj bici Vavilonija je nadmoćno pobedila asirijsko-egipatski savez i posle toga Asirija prestaje da postoji.
Od 8. veka pne. aramejski jezik je postao službeni jezik Asirijskog carstva. Do 6. veka pne. toliko je potisnuo akadski jezik, koji je bio asirijski jezik da je aramejski postao carski jezik ahamenidske Asirije. Jedan od ključnih faktora koji je doprineo rastu značaja aramejskog jezika bio je uspon i pad Asirije. Razne deportacije i kolonizacije za vreme Asirije ojačale su kontakte Aramejaca i Asiraca. Kad je carstvo padalo samo je elita znala da čita i piše akadskim pismom. Žestoka razaranja Ninive i Asura preživelo je veoma malo onih, koji su znali pisati akadski.