Jan Žižka
| Jan Žiška | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Lični podaci | ||
| Datum rođenja | 1360. | |
| Mesto rođenja | Borovani | |
| Datum smrti | 11. oktobar 1424. | |
| Mesto smrti | Pršibislav | |
Jan Žiška (češ. Jan Žižka; Borovani, 1360. – Pršibislav, 11. oktobar 1424) je bio vođa husita, češki general i češki nacionalni heroj.
Učestvovao je u građanskim ratovim u Češkoj za vreme vladavine Vaclava IV. Proslavio se u husitskim ratovima (1420–1434). Bio je najznamenitiji vojni organizator radikalnog krila husitskog pokreta, tzv. taborićana. 1420. suzbio je napadaje kralja Žigmunda na Prag.
Jedan je od malobrojnih komandanata koji nikada nije izgubio bitku.[nedostaje referenca]
Glavninu njegove vojske činili su seljaci koje je naoružao na jedini mogući način: seljačkim alatkama koje je preradio u oružje. U borbama je koristio i seljačka kola koja je ojačavao oklopom i na njih postavljao male topove.
Poznat je po korišćenju neuobičajenih taktika u bitkama.
Žiška je od samog početka priključio husitskom pokretu, organizovanoj pobuni husita, sledbenika Jana Husa. Jan Žiška je predvodio husite u prvoj defenestraciji u Pragu 1419. kada je gradska uprava pobacana kroz prozor. To je dovelo do husitskih ratova (1420–1434). Posle proglašenog primirja između građana Praga (husita) i pristalica kralja Sigismunda Luksemburškog, Žiška je sa pristalicama otišao do Plzenja te je porazio Sigismundove pristalice kod Sudomera 23. marta 1420. godine.
U Taboru je osnovao centar i uporište husita.
Žiška je postao jedan od 4 predvodnika (hejtmana).
Kada je kralj Sigismund Luksemburški napao Prag, građani Praga su se obratili taboritima za pomoć. Taboriti su bili husiti koji su se organizovali u Taboru kao svom centru. Jan Žiška i ostali taboriti stižu kao pomoć u odbrani Praga. Kraljeva vojska započela je opsadu Praga u junu 1420, a 14. jula 1420. započeo je opšti napad. Jan Žiška je sa svojom vojskom branio Vitkov, preko koga su husiti obezbeđivali drumske veze Praga sa ostatkom Češke. Napad kraljeve vojske je zaustavljen najviše zahvaljujući herojstvu Jana Žiške, a kralj Sigismund je prekinuo opsadu. Danas se na brdu Vitkov nalazi monumentalni spomenik Janu Žiški.
Ubrzo nakon bitke, 22. avgusta 1420, taboriti napuštaju Prag i vraćaju se u Tabor.
Rat protiv Sigismundovih pristalica i dalje je trajao. Husiti su uspeli da zauzmu veliki deo Bohemije. U Časlavu je formirana privremena husitska vlada Bohemije i Moravske sa Žiškom kao jednim od članova vlade. Godine 1421. Žiška je ranjen prilikom opsade zamka Rabi i izgubio je i drugo oko. Iako je bio potpuno slep, nastavio je zapovedati vojskom iz Tabora.
Krajem 1421. kralj Sigismund ponovo pokušava da pokori Bohemiju. Uspeo je da osvoji važan grad Kutna Hora. Žiška je predvodio sjedinjene vojske Tabora i Praga. Prvo je izveo taktičko povlačenje, a po dobijanju pojačanja svim snagama napada kraljevu vojsku i u bici kod Nebovida 6. januara 1422. postiže odlučnu pobedu. Sigismund je izgubio 12.000 vojnika, a i sam se jedva spasao. Deo kraljevih vojnika povukao se u Nemecki Brod, koji su husiti zauzeli 10. januara. Husiti su, ne slušajući Žiškino naređenje, sve protivnike nabili na mačeve.
Unutrašnje razmirice dovode 1423. do građanskog rata među husitima. Žiška predvodi taboriste i poražava ultrakviste 20. aprila 1423. godine. Kada su husiti saznali za pripremu novog krstaškog rata protiv njih dve strane sklapaju mir u Konopištu 24. juna 1423. godine. Krstaši su se brzo razišli bez pravog rata, pa su unutrašnja neslaganja taborista i ultrakvista ponovo izbila na površinu. Žiška je ponovo porazio ultrakviste blizu Hradec Kralove 4. avgusta 1423. godine.
Žiška je pokušao sa invazijom Mađarske, kojom je tada vladao kralj Sigismund Luksemburški. Invazija je propala, ali Žiška ponovo pokazuje svoje veliko vojno umeće tokom povlačenja. Ponovo 1424. izbija građanski rat sa ultrakvistima i ponovo ih Žiška pobeđuje.
Ulktrakvistički nadbiskup Praga iskoristio je svoj veliki uticaj da bi pomogao u sklapanju mira među zavađenim husitima. Husiti se ujedinjuju s ciljem da osvoje Moravsku koja je bila u rukama kraljevih pristalica. Žiška je određen da bude vođa pohoda. Međutim Jan Žiška umire od kuge 11. oktobra 1424. na samoj moravskoj granici.
