Gavrilo III
| Gavrilo III Nikolin | |
|---|---|
| Prethodnik | Gavrilo II Sarajevac |
| Naslednik | Vikentije Stefanović |
Gavrilo III Nikolin bio je 32. patrijarh srpske crkve (1752.).
Pet dana pred svoju smrt, patrijarh pećki Gavrilo II Mihajlović predao je patrijaraški presto, koji nikada nije ni zauzeo, jer su ga bolest i smrt sprečili, mitropolitu niškom Gavrilu.
Mitropolit niški Gavrilo se pominje u jednom zapisu, 27. juna 1752. godine, u vezi sa arhijerejskom hirotonijom arhimandrita Pajsija Lazarevića, sabrata manastira Pive, koji je izabran za mitropolita dabrobosanskog, a koju su izvršili patrijarh pećki Atanasije sa mitropolitima: niškim Gavrilom, valjevskim Pajsijem i veletskim Dionisijem.
Obaveštavajući velikog vezira o smrti patrijarha Gavrila II, Gavrilo Nikolin mu između ostalog piše: „Njegovom smrću zvanje Patrijarha je ostalo upražnjeno, potpisani vaš sluga još kao mitropolit Niša koji pripada eparhiji Pećke patrijaršije, prihvatio je Patrijaršiju i drži je od 1 dana meseca muharema. Ovaj vaš sluga ponovo je isplatio državnoj blagajnici uobičajeni poklon, isto tako svake godine plaća nadležnim mestima sumu koja se otsekom plaća a tako isto i kancelarijske takse. Na pet dana pre svoje smrti pomenuti pokojnik ovom vašem sluzi je od svoje dobre volje ustupio i predao svoje patrijaršisko pravo uz uslov da se suma koju je on, pomenuti pokojnik, za isplatu mirskog poklona i ostale kancelarijske i druge troškove i takse po priznanicama uzajmio, vrati svakome onome koji bude pokazao njegovu priznanicu a i da se nikako ne uzima u postupak tražnja njegovih naslednika, ako bi se u toku vremena pojavili i zahtevali na dotičnim mestima da im se vrate troškovi učinjeni oko isplate mirskog poklona i ostali izdaci i takse navodeći: „onaj čiji smo mi naslednici umro je pre nego što je primio patrijaršijsko pravo (sledovanje). On je meni predao i svoj berat, i svojim pečatom potvrđenu predstavku o svom povlačenju predao mi je u ruke. Za to molim da se izvoli milostivo narediti da mi se podari i udeli visokoslavni berat na upražnjeno zvanje pomenutog pokojnika uz uslove kako je od starine uobičajeno“.
U vezi sa novonastalom situacijom u Pećkoj patrijaršiji, defeterdar je podneo velikom veziru svoj izveštaj u kome kaže za patrijarha Gavrila II: „Pošto je prema izveštaju Odeljenja za stalne dohotke od episkopija pomenuti Gavrilo položio u mesecu zilkade godine 65 irsaliju i miriski poklon, pa pošao za svoje mesto. U putu je, napadnut, od neke smrtne bolesti, umro. ... Pomenuti kaluđer Gavrilo, sin Nikolin, svojim pečatom potvrđenom predstavkom molio je da se zvanje patrijarha i pravo patrijaršisko od dana kada je pomenuti njemu to ustupio, od meseca muharema godine-66, prenese na njega. Pokazao je i pečatom pomenutog pokojnika potvrđenu predstavku o tome da se odrekao u njegovu korist“.
S obzirom da je Gavrilo II bio patrijarh pećki samo pedeset dana, nisu ga neki ni ubrajali u pećke patrijarhe, a patrijarha Gavrila III Nikolina smatrali su za Gavrila II.
Ni patrijarh Gavrila III nije se dugo zadržao na pećkom prestolu. Poznato je da su patrijarha Gavrila III molili da se vrati na presto Pećke patrijaršije, zato što se njegov naslednik svirepo ponašao prema svojoj pastvi. U Nišu su se sastali istaknuti predstavnici Srpske crkve i obratili se mitropolitu karlovačkom Pavlu Nenadoviću, da im on pomogne da uspostave mirno stanje u crkvi kako bi se crkva i narod zaštitili od turskog nasilja. Zbog toga su oni molili mitropolita da on sa svoje strane utiče na bivšeg patrijarha Gavrila III, pošto oni nisu uspeli da ga nagovore, da bi se povratio na pećki presto, a koga su i cetinjske vladike nagovarali da se povrati i obećali mu podršku u radu kao i pomoć Patrijaršiji.
Ovoj konferenciji koja se održala u Nišu predsedavao je mitropolit ćustendilski Serapion koji se, zajedno sa ostalim učesnicima ove konferencije, sastao sa bivšim patrijarhom Gavrilom III i tražio od njega da se vrati na mesto patrijarha pećkog. Ni posle ove konferencije patrijarh Gavrilo III nije prihvatio da se vrati na mesto patrijarha. Povukao se u Carigrad, gde je dobijao sultanovu pomoć da živi.
- „Gavrilo III”. Narodna enciklopedija. Zagreb: Bibliografski zavod. 1927.
| Prethodnik: Gavrilo II Sarajevac |
patrijarh srpski 1752—1758. |
Nasljednik: Vikentije Stefanović |
Žičko-pećki arhiepiskopi (1219-1337):
Sveti Sava • Arsenije I Sremac • Sveti Sava II • Danilo I • Joanikije I • Jevstatije I • Jakov • Jevstatije II • Sveti Sava III • Nikodim • Danilo II • Joanikije II
Pećki patrijarsi (1346-1463):
Joanikije II • Sava IV • Jefrem • Spiridon • Danilo III • Sava V • Danilo IV • Kirilo • Nikon • Teofan • Nikodim II • Arsenije II
Pećki patrijarsi (1557-1766):
Makarije Sokolović • Antonije Sokolović • Gerasim Sokolović • Savatije Sokolović • Jerotej Sokolović • Filip Sokolović • Jovan • Pajsije Janjevac • Gavrilo I Rajić • Maksim Skopljanac • Arsenije III Crnojević • Kalinik I • Atanasije I • Mojsije Rajović • Arsenije IV Jovanović • Joanikije III Karadža • Atanasije II Gavrilović • Gavrilo II Sarajevac • Gavrilo III • Vikentije Stefanović • Pajsije II Grk • Gavrilo IV Grk • Kirilo II • Vasilije Jovanović-Brkić • Kalinik II Grk
Karlovački mitropoliti i patrijarsi (1690-1920):
Arsenije III Crnojević • Isaija Đaković • Sofronije Podgoričanin • Vikentije Popović • Mojsije Petrović • Vićentije Jovanović • Arsenije IV Jovanović • Isaija Antonović • Pavle Nenadović • Jovan Đorđević • Vićentije Jovanović Vidak • Mojsije Putnik • Stefan Stratimirović • Stefan Stanković • Josif Rajačić • Samuilo Maširević • Prokopije Ivačković • German Anđelić • Georgije Branković • Lukijan Bogdanović
Beogradski mitropoliti (1831-1920):
Melentije Pavlović • Petar Jovanović • Mihailo Jovanović • Teodosije Mraović • Inokentije Pavlović • Dimitrije Pavlović
Patrijarsi Srpske pravoslavne crkve (1920- ):
Dimitrije • Varnava • Gavrilo (V) • Vikentije (II) • German • Pavle • Irinej