Зеленортска Острва
Репúблица де Цабо Верде Зеленортска Република | |
---|---|
Гесло: Унидаде, Трабалхо, Прогрессо (португалски: Јединство, рад, напредак) | |
Химна: "Цâнтицо да Либердаде" | |
Главни град | Праиа |
Службени језици | португалски (службени) и девет креолских португалских језика |
Леадерс | |
Јосé Мариа Невес | |
• Премијер | Улиссес Цорреиа е Силва |
Утемељење | Од Португала 5. српња 1975. |
Површина | |
• Воде (%) | ~0 |
Становништво | |
• Попис из 2001 | 401 343 (164.) |
• Густоћа | 101 /км2 |
Валута | зеленортски ескудо |
Временска зона | -1 |
Позивни број | +238 |
ИСО 3166 код | [[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]] |
Веб-домена | .цв |
Зеленортска Република или Зеленортска Острва/Зеленортски Отоци (португалски: Цабо Верде) су мала оточна држава на архипелагу у сјеверном дијелу Атлантског оцеана, око 600 км од најзападнијег дијела афричке обале. Португалци су ненасељене отоке пронашли и колонизирали у 15. стољећу када су постали главни центар трговине робовима.
Португалски назив "Цапе Верде" долази од најзападније точке Африке која се данас налази у Сенегалу.
Повијест
[уреди | уреди извор]Зеленортски Отоци били су ненасељени кад су их Португалци открили 1456. године и укључили у своје колонијално царство. Због свог су положаја постали важна лука и значајно средиште трговине робовима.
1975. године отоци су добили независност захваљујући напорима Афричке странке за независност Гвинеје Бисау и Зеленортских отока. Послије стјецања независности АСНГЗ је покушала ујединити Зеленортске Отоке и Гвинеју Бисау контролирајући владе обију држава, али ови су планови 1980. пропали. У Зеленортској Републици тренутно је на власти Афричка странка за независност Зеленортских отока.
Политика
[уреди | уреди извор]Политички сустав функционира према уставу из 1980. Избори се одржавају за мјесто премијера и предсједника који се бирају на 5 година.
Земљопис
[уреди | уреди извор]Зеленортска Република се састоји од 10 већих и 8 мањих отока.
Једини ненасељени оток је Санта Лузиа. Данас је то природни резерват. Сви отоци су вулканског поријекла, а једини активни вулкан се налази на отоку Фого.
Важнији мањи отоци су: оток Бранцо и оток Разо.
Већи отоци су:
Завјетрински отоци
[уреди | уреди извор]Илхас до Барлавенто (сјеверна оточна скупина)
Привјетрински отоци
[уреди | уреди извор]Илхас до Сотовенто (јужна оточна скупина)
Опћине
[уреди | уреди извор]Зеленортска Република је подијељена на 17 опћина:
- оток Санто Антãо:
- Паúл
- Порто Ново
- Рибеира Гранде
- оток Сãо Виценте:
- Сãо Виценте
- оток Санта Лузиа
- оток Сãо Ницолау :
- Сãо Ницолау
- оток Сал:
- Сал
- оток Боа Виста:
- Боа Виста
- оток Маио:
- Маио
- оток Сантиаго:
- Праиа
- Санта Цатарина
- Санта Цруз
- Сãо Домингос
- Сãо Мигуел
- Таррафал
- оток Фого:
- Сãо Филипе
- Мостеирос
- оток Брава:
- Брава
Клима
[уреди | уреди извор]Годишње временске прилике |
Температура |
Падалине (у мм) |
|
Јануар | 75°Ф |
24°Ц |
5.3мм |
Фебруар | 75°Ф |
24°Ц |
3.8мм |
Март | 77°Ф |
25°Ц |
1.3мм |
Април | 77°Ф |
25°Ц |
0.0мм |
Мај | 78°Ф |
25°Ц |
0.0мм |
Јун | 79°Ф |
26°Ц |
0.0мм |
Јул | 81°Ф |
27°Ц |
0.8мм |
Аугуст | 84°Ф |
29°Ц |
14.1мм |
Септембар | 85°Ф |
29°Ц |
33.6мм |
Октобар | 83°Ф |
29°Ц |
6.5мм |
Новембар | 81°Ф |
27°Ц |
2.5мм |
Децембар | 77°Ф |
25°Ц |
1.6мм |
Економија
[уреди | уреди извор]Зеленортска Република оскудијева ресурсима. Суше су честе, тако да је недостатак воде један од главних проблема. Становништво се бави пољопривредом на само 4 отока, али је слабо развијена управо због воде и мале количине падалина. БДП се углавном заснива на услужним и угоститељским пословима. Зеленортски Отоци сурађују с Португалом на свим разинама господарства. Од деведестих година доживјели су значајан господарски напредак. Португал предлаже укључење Зеленортске Републике у ЕУ. БДП је за 2004. процијењен на 1.400 УСД по становнику, мјерено по ППП-у.
Демографија
[уреди | уреди извор]Већина становника Зеленортских Отока су досељеници из Португала и потомци бивших афричких робова. Велики број људи који су поријеклом с отока живе у другим земљама: САД-у (264.900), Португалу (80.000), Анголи (45.000), Сãо Томé и Прíнципеу, Сенегалу, Француској и Низоземској.
Култура
[уреди | уреди извор]Култура Зеленортских Отока има португалске и афричке коријене. Познати су облици глазбе као што су Морна, Зеленортски фадо. Сензуални плес Фунана је мјешавина португалских и афричких стилова.
Најпознатија становница Зеленортских Отока је пјевачица народне глазбе Цесáриа Éвора.
Градови
[уреди | уреди извор]Попис градова на Зеленорсткој Републици
Новине и часописи
[уреди | уреди извор]- А Семана (Праиа,1991-)
- Еxпрессо дас Илхас
- Јоурнал О Цидадао (Сãо Виценте)
- Јорнал Хоризонте (Праиа, 1988-)
- Терра Нова (С.Виценте, 1975-)
- Артилетра (С.Виценте, 1991-)
Новине и часописи онлине:
- А Семана Архивирано 2007-04-06 на Wаyбацк Мацхине-у, Инфорпресс,
- О Цидадо Архивирано 2005-05-25 на Wаyбацк Мацхине-у,
- Паралело 14 Архивирано 2007-02-21 на Wаyбацк Мацхине-у
- Воз ди Пово Архивирано 2007-06-12 на Wаyбацк Мацхине-у
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- Зеленортска Република
- Зеленортска Република Пхотос Архивирано 2006-10-23 на Wаyбацк Мацхине-у
- Фото галерија Зеленортских Отока Архивирано 2019-06-24 на Wаyбацк Мацхине-у
- Зеленортски портал (1)
- Зеленортски портал (2) Архивирано 2005-08-22 на Wаyбацк Мацхине-у
- фото галерија
- Интернет пезентација Зеленортске културе
- Цапе Верде Овервиеw
- Цапе Верде - Морабеза