Yуцхи
Yуцхи (Еуцхее, Уцхее; у свим случајевима изговор јучи).- Племе или група племена породице Уцхеан настањени средином 16. стољећа на више локација америчког Југоистока. Најранија позната локација била им је у источном Теннессееју , вјеројатно близу Манцхестера, а бијаху познати под именом Цхисца. Према професору Т. M. Н. Леwису, средиште Јучија било је на ријеци Хиwассее. У каснијм временима налазимо једну скупину у западној Флориди, данашња Еуцхееанна, и другу на подручју ријеке Саваннах. Јучије Дијеле на три главне скупине, а то су: Цхисца или Пеа Цреек, Wесто или Хогологе и Томахиттан, а овдје можда треба придодати и групу Рицкохоцкан. Рана Јучи-популација износила је, према Сwантоновој процјени око 5,000 (1600). Број им касније опада, а 1930 спао је на свега 216. Према НАХДБ-у (2005) их има око 3,000.
Кроз своју повијест живе по државама Георгиа[1], Алабама[2], Флорида[3], Оклахома[4], Теннессее[5] и Јужна Каролина[6].
Име
[уреди | уреди извор]Значење имена yуцхи није точно утврђенп Спецк (1909) држи да је настало из домородачког yú тцí, у значењу "тхосе фар аwаy," или "ат а дистанце," "ат а дистанце / ситтинг доwн." Могуће је назив настао и као варијанта од Оцхесее или Оцхеесе, који означава дијелове Мускогее Индијанаца који су дали Хитцхити и њихови савезници Индијанцима који говоре језицима, другачијим од њиховог. Овај термин покупили су Цхерокее и називали их Ани'-Yу'тси. Рани назив истог коријена је и Хугхцхее. Од раних енглеских колониста описно су називани Роунд тоwн пеопле. Остали називи вјеројатно се односе на њихове разне скупине, то су Рицкохоцканс, "цавеландерс"; Тахогалéwи, име којим су Делаварци називали групу познату као Хогологе; Wесто назив од Цусабо Индијанаца из Јужне Каролине, означава локалну скупину. Име Тамахита дано им је од неких Источних Сиоуан Индијанаца. Сами себе Јучи називају Тсоyаха, "Пеопле оф тхе сун" или "цхилдрен оф тхе сун." Сунце је обожавано од разних племена америчког Југоистока, напосе од Натцхез Индијанаца.
Племена и банде
[уреди | уреди извор]- Цхисца или Пеа Цреек, ово би били Јучи у ужем смислу или прави Јучи.
- Wесто или Хогологе,
- Томахиттан,
- Рицкохоцкан.
- Огеецхее
Села
[уреди | уреди извор]- Аркансаw Ривер, Оклахома.
- Биг Понд Тоwн, Полецат Цреек и Санд Цреек, у и близу Цреек Цоунтy, Оклахома.
- Блацкјацк Тоwн.
- Дееп Форк Цреек, Оклахома.
- Дуцк Цреек Тоwн.
- Интатцхкåлги, на Опилтхлако Цреек близу мјеста гдје се улијева у Флинт Ривер, вјеројатно у округу Сцхлеy Цоунтy, Георгиа.
- Падсхилаика, гдје се састају Патцхилаика Цреек и Флинт Ривер, Мацон Цоунтy, Георгиа.
- Ред Форк, непозната локација.
- Снаке Цреек, непозната локација.
- Спринг Гарден Тоwн, Лаке Георге, Флорида.
- Токогалги, на Кинцхафоонее Цреек, приток Флинт Ривер, Георгиа.
Повијест
[уреди | уреди извор]Јучије 1540. сусреће Де Сото у Теннессееју у брдима сјеверно од ријеке Теннессее, и назива их именом Цхисца. Етно-повјесничари говоре да су у повијесно вријеме били подијељени на 3 различите групе. Културно пак они припадају сједилачким племенима Југоистока, ратари и ловци. Групе Јучија раширене су и у подручјима Кентуцкyја, Алабаме, Флориде и Георгије. Године 1639 Цхисца Индијанци продиру у Флориду а 1661 ратоборни Wесто крећу према данашњој Аугусти у Георгију. Јучи су ратоборни и 1674 Wестоси зарате са колонистима и обалним племенима а 3 године касније (1677) Цхисце нападају у Георгији Шпањолце и Индијанце Апалацхее. У рату су са свима и сију страх. Године 1680. Схаwнее су коначно протјерали Wестосе са ријеке Саваннах према Оцмулгееју и затим на Цхаттахооцхее. Групу познату као Томахиттан у Теннессееју из освете 1715. нападају Цхерокее. Уласком у 18 стољеће они више неће представљати опасност за остала племена и насељенике и 1716. придруже Схаwнее Индијанцима на ријеци Цхаттахооцхее. Банде Цхисца, Wестоса и Томахиттана лутати ће још подручјима Георгије све до 1837. када су са Цреек Индијанцима пресељени на Индиан Территорy.
Етнографија
[уреди | уреди извор]Тип културе Јучија је исти који се јавља и код Мускогее племена. У Wиллиам Бартрамовом 'Травелс' -у описују се куће са зидовима конструираним од дрвеног костура облијепљеног извана и изнутра црвенкастом глином, и прекривене чемпресовом кором или шимлом.
Yуцхи данас
[уреди | уреди извор]Јучи су данас организирани у племена Yуцхи Трибе оф Оклахома, чије је средиште Окмулгее; Yуцхи Трибал Организатион (средиште Сапулпа), а има их конфедерираних у Семиноле из Флориде и Оклахоме и нешто у Схаwнее из Оклахоме и Цхерокееје из Сјеверна Каролина|Сјеверне Каролине. Свих скупа око 3,000 (2000.).
