Ветерница (река)
Ветерница | |
---|---|
Локација | |
Државе | Србија |
Области | јужна Србија |
Градови | Лесковац |
Хидрографија | |
Извор | код Дреновца |
Ушће | Јужна Морава код Лесковца |
Дужина | 75 km |
Притоке | Вучјанка |
Хидрологија | |
Слив – површина | Црноморски 515 км² |
Транспорт | |
Пловност | но |
- За остале употребе, в. Ветерница (разврставање).
Ветерница је река у Јужној Србији, лева притока Јужне Мораве у коју утиче 10 км низводно од Лесковца. Дугачка је 75 км. Површина слива 515 км². Ветерница има веома колебљив водостај. С пролећа веома набуја, а лети скоро пресуши. Док јој корито кроз Лесковац није регулисано често га је плавила. Највећа поплава је била 1948. године када је 80% Лесковца било под водом дубоком 1,5 м. Највећа притока јој је Вучјанка, која је у планини Кукавици усекла 300 метара дубок кањон. На Ветерници је и вештачко језеро Барје.
Ток
[уреди | уреди извор]Извире у селу Дреновац у Пољаници а настаје од Језерског и Манастирског потока. Својим током дели Пољаницу на два дела правцем север - југ.
Први део тока је планински, са узаном долином стрмих страна. Од села Вина река тече широм и плодном долином. Ускоро по утоку долински део, река прима и своју највећу притоку, речицу Вучјанку.
Док јој корито кроз Лесковац није било регулисано, често га је плавила. Највећа поплава је била 1948. године када је 80% Лесковца било под водом дубоком 1,5 м.
Ветерница утиче у Јужну Мораву 10 км низводно (северно) од Лесковца, код села Богојевце.
Притоке
[уреди | уреди извор]Највећа (десна) притока јој је Вучјанка, која је у планини Кукавици усекла 300 метара дубок кањон. Остале притоке су:
- леве: Репушница, Рождачка река, Трстенска (Влашка) река, Железница, Сенска река, Оштроглавска река, Манастирска река, Мијовска река, Барска река и Сушица;
- десне: Бељаница, Смиљевачка (Ушевачка) река, Градњанска река, Мијаковачка река (Беривојштица), Студенска река, Лалинска река и Чукљеничка река.
На Ветерници је и вештачко језеро Барје.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета, 1978. г., књига Прва, стр. 328
- Риста Т. Николић, Пољаница и клисура, 1904. г., стр. 25 - 28
- Мапа Србије
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ИСБН 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ИСБН 86-01-02651-6