Ураноскопиде
| Ураноскопиде | |
|---|---|
| |
| Ураносцопус сулпхуреус | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Ацтиноптерyгии |
| Ред: | Перциформес |
| Породица: | Ураносцопидае |
Ураноскопиде (Ураносцопидае) су породица морских риба.
Изглед
[уреди | уреди извор]Ове врсте су специфичне по томе што се од нападача бране електричним ударима које могу да произведу уз помоћ снажних очних мишића. Назив им потиче од положаја њихових очију које се налазе на врху главе. Осим тога, имају и велика уста, постављена на горњем делу велике главе. Неке врсте могу да производе и снажне звуке пошто њихов рибљи мехур може да трепери. I дорзално и анално пераје је веома дуго, а код неких врста недостаје дорзална бодља. Врсте ове породице су отровне, са две отровне бодље су смештене иза оперкулума и изнад грудних пераја.[1]
Станиште
[уреди | уреди извор]Распрострањене су по целом свету и насељавају плитке воде. Храну траже на морском дну тако што се завуку у песак и искачу када спазе плен: рибе и бескичмењаке који насељавају бентос. Неке врсте имају „удицу“ која полази са доњег свода уста.[2][1]
Родови и врсте
[уреди | уреди извор]- Род Астросцопус
- Астросцопус y-граецум (Цувиер, 1829)
- Род Генyагнус
- Генyагнус моноптерyгиус (Сцхнеидер, 1801)
- Род Гнатхагнус
- Гнатхагнус арматус (Кауп, 1858)
- Гнатхагнус црибратус Кисхимото, 1989
- Гнатхагнус егрегиус (Јордан & Тхомпсон, 1905)
- Гнатхагнус иннотабилис Wаите, 1904
- Род Ицхтхyсцопус
- Род Катхетостома
- Катхетостома албигутта (Беан, 1892)
- Катхетостома аверрунцус Јордан & Боллман, 1890
- Катхетостома цанастер Гомон & Ласт, 1987
- Катхетостома цубана Барбоур, 1941
- Катхетостома флувиатилис Хуттон, 1872
- Катхетостома гигантеум Хааст, 1873
- Катхетостома лаеве (Блоцх & Сцхнеидер, 1801)
- Катхетостома нигрофасциатум Wаите & МцЦуллоцх, 1915
- Род Плеуросцопус
- Род Селеносцопус
- Род Ураносцопус
- Род Xеноцепхалус
