Универзитет у Хеиделбергу
Универзитет у Хајделбергу, званично „Универзитет Рупрехт-Карл Хајделберг“ (нем. Рупрецхт-Карлс-Университäт Хеиделберг), основан је 1386. На њему су дјеловали неки од најпознатијих мислилаца и научника свих времена: Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Ханс Георг Гадамер, Јирген Хабермас, Карл Ото Апел и Хана Арент. Један од његових студената, Карл фон Драјс је 1817. патентирао бицикл. На овом универзитету, хемичари Поселт и Риман су открили да је никотин главни фармаколошки активни састојак духана. I поред овако значајних достигнућа и високе репутације професора, универзитет је био прва образовна институција која је избацила све студенте и професоре јеврејског поријекла када су нацисти дошли на власт.[1]
На Универзитету се данас налазе многобројне научне институције: Европска молекуларно-биолошка лабораторија, Европска молекуларно-биолошка организација, Немачки центар за истраживање рака, Институти Макса Планка за медицинска истраживања, астрономију, нуклеарну физику и компаративно јавно и међународно право. Кроз Универзитет су прошли бројни Нобеловци: Роберт Вилхелм Бунсен, Ото Мејерхоф, Волфганг Кетерле, Георг Витиг и Карл Бош.
Ту су студирали и неки од првих Срба послатих на школовање у западну Европу, као: Коста Цукић, Јован Ристић, Јеврем Грујић, Љубомир Каљевић, Сима Тројановић, Владимир Јакшић, Љубомир Ненадовић, Светозар Марковић, Димитрије Матић, Аћим Чумић и Татомир Анђелић. На Универзитету у Хајделбергу студирао је и Петар Петровић, син краља Николе.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Хааретз - Сон гетс Дад'с Аусцхwитз таттоо он оwн арм”. Архивирано из оригинала на датум 2009-01-01. Приступљено 2011-08-10.
