Тристан да Цунха
Тристан да Цунха | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Државно гесло: Оур фаитх ис оур стренгтх | ||||||
Химна: Год Саве тхе Qуеен |
||||||
Главни град (и највећи град) | Единбургх оф тхе Севен Сеас | |||||
Службеник језик/ци | енглески | |||||
Политичко уређење | Зависна територија Свете Хелене | |||||
- | Администратор | Давид Морлеy | ||||
први пут насељен | 1815. | |||||
Површина | ||||||
- | Тотал | 207 км² 80 сq ми |
||||
Становништво | ||||||
- | ценсус | ~269 | ||||
- | Густоћа | 1,3/км² 3,4/сq ми |
||||
Валута | Фунта стерлинга (£) (GBP ) |
|||||
Временска зона | ГМТ (УТЦ+0) | |||||
Интернет ТЛД | .сх | |||||
Позивни број | +290 |
Тристан да Цунха је оток у јужном Атлантском оцеану на положају 37° јужне земљописне ширине и 12° западне земљописне дужине. Припада под Свету Хелену, која је зависни териториј Уједињеног краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске), од које је удаљен 2000 км. Године 1961. на отоку се активирао вулкан, због чега се преселило цјелокупно становништво отока (око сто људи) у Велику Британију. Већина се вратила. Оток је врло тешко доступан.
Оток је углавном брдовит, на јединој равници на сјеверозападној обали лежи пријестолница Единбургх (или „Единбургх на седам мора”. Највиша гора, Врх краљице Марy износи 2010 м. По зими њен врх прекрива снијег.
Отоке је 1506. открио португалски поморац Тристãо да Цунха и назвао их по себи -Илха де Тристãо да Цунха. Име се касније англизирало у Тристан да Цунха.
Име Тристан да Цунха се употребљава такођер за цијелу оточну скупину, коју чине отоци:
- Тристан да Цунха (површина: 98 км²)
- Оток Инаццессибле (10 км²)
- Отоци Нигхтингале (2 км²)
- Оток Нигхтингале (1,8 км²)
- Средњи оток (0,1 км²)
- Столтенхофф (0.1 км²)
- Оток Гоугх (91 км²)
Становништво
[уреди | уреди извор]На отоку живи приближно 300 људи. Говоре енглески језик, по вјероисповијести су англиканци. Имају здравствене тешкоће, због ендогамије - брака међу даљњим рођацима. Скоро сви становници раде за оточку владу. Узгајају крумпир, који је битан у прехрани оточана. Свака три или четири мјесеца долази брод, који довози потребно.
На отоку нема аеродрома. Постоји мала рибарска лука. Нема часописа ни телевизије.
На отоку је школа, болница, пошта, музеј, кавана, пивница и базен. Кад млади наврше 16 година, лако настављају даљње школовање у Великој Британији.
Већина прихода је од продаје поштанских марки. Јастоге извозе у Јапан и у САД.
Оток се спомиње у роману Едгара Аллана Поеа Приповијед Артхура Гордона Пyма.
Гоугх и неприступачна острва | |
---|---|
Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
Регистриран: | 1995, 2004. |
Врста: | Природно добро |
Мјерило: | вии, x |
Угроженост: | но |
Референца: | УНЕСЦО |
Свјетска баштина
[уреди | уреди извор]Гоугх и неприступачна острва уврштени су 1995. и 2004. год на листу УНЕСЦО-ове свјетске баштине.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Гоугх и неприступачна острва - ИД 740”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 19. 1. 2023.