Топуско
| Топуско | |
|---|---|
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Градоначелник | Никола Абрамовић |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Становништво | |
| Становништво (2001-/-2011-/-2021) | 3.219 |
| Географија | |
| Координате | 45°17′Н 15°58′Е / 45.29°Н 15.97°Е |
| Површина | 198,3 км² |
  Топуско Топуско (Хрватске) | |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 44415 Топуско |
Координате: 45° 17′ 24" СГШ, 15° 58′ 12" ИГД
Топуско је насеље и сједиште истоимене опћине у Хрватској, која административно припада Сисачко-мославачкој жупанији.
Географија
[уреди | уреди извор]Топуско се налази на самој граници између Кордуна и Баније, у сликовитом предјелу средњег тока ријеке Глине, брежуљкастом крају измеду Петрове горе на западу и нешто удаљеније Зринске горе на југоистоку. Цестовним прометницама насеље је повезано с већим оближњим мјестима: Глина (13 км), Петриња (35 км), Сисак (47 км), Карловац (55 км), Загреб (преко Ласиње и Писаровине 65 км). Од Топуског нису далеко ни Плитвичка језера (80 км).
Становништво
[уреди | уреди извор]Опћина Топуско по задњем Попису становништва из 2001. године броји 3.219 становника, што је отприлике половица пријератног броја. Према етничкој структури, већинско становништво су Хрвати ( 63.5 %), а значајан удио чини српска мањина ( 29.6 %).
Само насеље Топуско има 798 становника. У стварности је тај број нешто већи, јер је доста мјештана службено пријављено као становници околних села, у којима још није довршена обнова.
Управа
[уреди | уреди извор]Топуско се налази у саставу Сисачко-мославачке жупаније, а опћини осим самог мјеста припада и 15 околних села.
Хисторија
[уреди | уреди извор]У 4. и 5. стољећу надиру Готи и Лангобарди, у 6. стољећу Славени и Авари, а у 8. ст. Франци. У 10. ст. долазе и Мађари, па 1097. у битци на Гвозду погиба Петар Свачић, по коме се данас зове Петрова гора. Угарско-хрватски краљ Андрија II. почетком 13. ст. даје цистерцитима одређене повластице, и они се настањују у самостану на мјесту гдје је данас перивој Опатовина. Цистерцити су под турском пријетњом отишли из Топуског, а краљ Фердинанд I. права опатије додјељује 1558. загребачким бискупима. Турци су ипак 1556. заузели имање топуске опатије, а цистерцитски самостан и цркву разорили су топовима. Предаја каже да је по том догађају Топуско добило назив. Након Турака, 1784. године Топуско је дошло под управу Војне крајине. Од самостана и опатије преостало је једино готичко прочеље цркве високо 23 м.
Почетком 19. ст. Топуско је потпало под француску власт, а након 1813. поново је у Војној крајини. Тад почиње развој Топуског као купалишта, а један од најзаслужнијих људи у том смислу био је пуковник Иван Нестор. У 19. ст. раде се многа знанствена испитивања термалних врела. Њихов љековит учинак постаје све познатији, па све више угледних и познатих људи онога доба посјећује топлице па оне постају помодно састајалиште. По укидању Војне крајине (1881. године), Топуско и околица постају дио банске Хрватске. То је раздобље интензивног развоја љечилишта и туризма у Топуском. На самом почетку 20. ст. изграђени су водовод и жељезница. Подижу се перивоји, међу којима су најпознатији перивој Николино брдо и перивој Опатовина. Многи су се ботаничари и кроничари Топуског с нескривеним одушевљењем дивили љепоти крајолика и спокоју поднебља, истичући Опатовину као перивој у подножју Николина брда, улицу липа, бројне платане, егзотичне врсте дрвећа (гинко билоба, секвоје и др).
Тијеком Другог свјетског рата, у Топуском је 8.-9. свибња 1944. године одржано III. засједање ЗАВНОХ-а.
У Домовинском рату Топуско је претрпјело велика разарања. Након тешког бомбардирања, у рујну 1991. године заузеле су га српске снаге, те дијели судбину осталих окупираних крајева. Сво хрватско становништво је прогнано, а околна села посве уништена. Многе познате зграде у мјесту, као што су зграда Војног љечилишта или Блатне купке са зградом љечилишне рестаурације су разорене.
Преузето са[1] Архивирано 2005-10-30 на Wаyбацк Мацхине-у
Господарство
[уреди | уреди извор]Славни људи
[уреди | уреди извор]- Ђуро Бродарац, бивши сисачко-мославачки жупан
- Татјана Хољевац, предсједница градске скупштине Загреба
- Алфред Крупа (старији), сликар
- Љубомир Мараковић, књижевни и казалишни критичар и повјесничар
- Јосепх Сцхлессингер, професор с Yалеа, један од најпознатијих свјетских истраживача рака
- Владимир Брањски Трешчец, велики жупан Загребачке жупаније, интендант Хрватског народног казалишта
Споменици и знаменитости
[уреди | уреди извор]- Готички портал (висок 23 м), задњи остатак средњовјековне цистерцитске опатије;
- Спомен-дом ЗАВНОХ-а, тешко оштећен 1991. године;
- Жупна црква Св. Марије од похода, саграђена 1829. године у класицистичком стилу. У рату минирале су је српске снаге, али је данас у потпуности обновљена.
