Тло

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тло

Тло (земљиште) је рахли површински дио Земљине коре у што убрајамо: прах, глину, пијесак, шљунак, мјешавине пијеска, шљунка и праха, па чак и глина.

Тло настаје механичким трошењем свих врста стијена.

Овисно о врсти тла, оно може повећавати свој волумен или га смањивати (овисно о постотку воде коју садржи). Тло је нехомогено и знатно је деформабилније (стишљивије) од стијена.

Тла према врсти дијелимо на:

  • кохерентна тла – то су везана тла: прах, глина, органско тло
  • некохерентна тла – невезана тла: шљунак, пијесак и њихове мјешавине

У тло неки сврставају још и тресет (тј. угљен, који се најчешће налази у шљунцима, између прослојака).

Знаност о тлу у грађевинарском смислу може се подјелити према подручјима изучавања на два главна дијела: механика тла и статика тла.

Грана геологије која се бави проучавањем тала зове се педологија.

Вањске везе и литература

[уреди | уреди извор]