Пређи на садржај

Тигар (тенк)

Извор: Wikipedija
Њемачки тенк Тигар заробљен од стране Савезника у Тунису

Панзер VI Тигар је био њемачки тенк који се налазио у употреби од 1942. до 1945. године.

Настанак

[уреди | уреди извор]

Како је било протекло више од 7 година од почетка градње новог тенка, у свибњу 1941. године Хитлер издаје наредбу за изградњу новог њемачког тенка који је требао наслиједити Панзер III и Панзер IV. На Хитлеров рођендан 20. травња 1942. године твртке Порсцхе и Хенсцхел су представиле своје прве прототипове. У српњу исте године прихваћен је Хенсцхелов модел након чега почиње његова производња под именом Панзер VI Тигар.

Ратно дјеловање

[уреди | уреди извор]

Ватрено крштење овај је тенк имао у касно љето 1942. године код Лењинграда када доживљава дебакл због механичких кварова насталих због потпуног изостанка тестирања. Пуно је више успјеха имао на западном бојишту тијеком битке за Тунис почетком 1943. године када изазива ужас међу Американцима и Британцима. Извјештаји Савезника говоре о потпуној немоћи савезничких тенкова према Тигру, односно да је потребно 5 тенкова Схерман који морају у ширини напасти Тигра како би један од њих дошао довољно близу и можда га уништио. Из таквих напада у најбољем се случају враћао само један Схерман.

На источном бојишту остао је записан догађај у којем је један Тигар напао педесетак тенкова Т-34 и уништио их више од двадесет, вративши се у базу након што је испуцао стрељиво. Црвена армија сматрала је да Тигра понекад може уништити Т-34 (овисно о томе у који га дио погоди) пуцајући из највеће близине или класичним камиказа нападом тијеком којег се Т-34 забијао у Тигра само да би убрзо оба изгорјела.

Основна замисао производње овог оклопног ратног строја била је у куполу поставити прослављени њемачки протутенковски и протузрачни топ од 88 мм. Како се с развојем започело прије појаве совјетских Т-34 тенк је имао раван оклоп, за разлику од Панзера V, што је било надокнађено дебљином оклопа од 100 мм. Топ је уништавао погођене циљеве на удаљености од 2 км тако да му се противник није успијевао приближити довољно да би га уништио.

Због скупоће изградње Панзера VI који је тежио 56 тона направљено је мање од 1400 примјерака, што је само 25% од укупне производње Панзера V који се почео производити 6 мјесеци касније. Тај проблем ипак није спријечио Њемачку да у још каснијој фази рата започне с изградњом још тежег насљедника, Панзера ВИб Краљевског тигра.

Црвена армија није хтјела користити заробљене примјерке овога тенка због његових сталних механичких проблема.

Пренамјене

[уреди | уреди извор]

Фердинанд/Елефант

Прва пренамјена употребљавана у борби је био ловац тенкова Фердинанд касније преименован Елефант (слон) за чију основу су послужило 90 шасија које је направио Порсцхе за случај споре производње Хенсцхелове варијанте. Одлучено је да се на стражњи дио тенка угради фиксна купола с побољшаним топом од 88 мм ПаК 43/2 L/71, предњи околоп је повећан са 100 на 200мм.

На први произведеним иначицама направљен је банални пропуст и није уграђена стандарна стројница 7,9мм за заштиту од пјешаштва. Тај пропуст се показао кобним у битци код Курска гдје је совјетско пјешаштво с лакоћом прилазило металном чудовишту и уништавало га молотовљевим коктелима и другим приручним средствима - у очајној самообрани посаде су чак пуцале стројницом кроз цијев топа.

О учинковости против непријатељског оклопа најбоље говори податак да је једна бојна за вријеме битке код Курска уништила 320 совјетских тенкова уз губитак 13 Фердинанда. Пуно више Фердинанда је изгубљено услијед механичких кварова, а неколико се чак и запалило због цурења горива.

Стурмпанзер VI

Направљено је само 18 ових јуришних топова на шасијама оштећених Тигрова. За наоружање је изабран поморски минобацач од 380мм СтурмМöрсер РW61 L/5.4. Потреба за оваким оружјем се појавила након стравичних губитака њемачког пјешаштва у Стаљинграду гдје тадашњи њемачки тенкови и јуришни топови нису били у стању пружити довољно јаку ватрену подршку која би неутрализирали совјетска упоришта. Оклоп је повећан на 150мм, а маса возила се попела на 68 тона. С обзиром да у тренутку њиховог уласка у употребу њемачка војска је била у дефанзиви нису видјели превише акције, два су учествовала у гушењу Варшавског устанка, а седам је кориштено у Арденима.

Бергетигер

Овај покушај пренамјене како би се добио Тигар који може извући другог остећеног Тигра се показао као неуспјешан.

Вањски линкови

[уреди | уреди извор]