Тигар
За остала значења, види Тигар (разврставање).
| Тигар | |
|---|---|
| |
| Пантхера тигрис тигрис | |
| Статус заштите | |
 Статус заштите: Угрожени (ИУЦН 3.1) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Царнивора |
| Породица: | Фелидае |
| Потпородица: | Пантхеринае |
| Род: | Пантхера |
| Врста: | П. тигрис |
| Двојни назив | |
| Пантхера тигрис (Линнаеус, 1758) | |
| |
| Животни простор тигрова 1900. и 1990. | |
Тигар (Пантхера тигрис) је највећа и најјача мачка на свијету , у Сибиру и југоисточној Азији. Припада царству сисаваца.
Особине
[уреди | уреди извор]Познато је девет подврста ове врсте (од којих је једна поуздано, а двије су вјеројатно истријебљене) које су међусобно врло сличне, али се значајно разликују величином и тежином. Најмања подврста живи у Индонезији. Дуг је 140 цм а реп му је још око 60 цм. Мужјаци теже 120 кг а женке око 90 кг. Сибирски тигар је битно већи. Дужина тијела му је око 2 метра или чак и више. Реп је дуг 90 цм, а може досећи тежину од 250 кг (женка 150 кг). Тиме је сибирски тигар, након медвједа највећи копнени грабежљивац.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Тигар живи од Индије на исток до Кине и Југоисточне Азије, а према сјеверу до Амура и даље до источног Сибира. Од отока у Југоисточној Азији данас живи још само на Суматри, док је на другим великим индонезијским отоцима истријебљен.
Некада је живио и западно од Индије, преко предње Азије до Турске, но ту је највјеројатније истријебљен још од 1970-их година прошлог стољећа.
Тигрови су прије свега шумске животиње, јер им је за лов прикрадањем потребан шумски подраст.
Подврсте
[уреди | уреди извор]- Сибирски тигар, Амурски или Усурски тигар (П. т. алтаица) је далеко највећа подрвста, и некада је живио на подручју источног Сибира, Манџурије и Кореје. Због масивног лова, број им је на граничним кинеско-руским и кинеско-корејским подручјима био само око 150 јединки. У међувремену се, захваљујући мјерама заштите, број поново попео на око 500 јединки, но још га се сматра врло угроженим.
- Јужнокинески тигар (П. т. амоyенсис) је подврста која је некада живјела на цијелом подручју Кине, док данас у природи живи још само око 40 јединки у планинском подручју Гуандонга. Врло је вјеројатно, да је то слиједећа подврста осуђена на изумирање; кад би мјере заштите и успјеле, упитно је да ли је тако малена популација још способна да се обнови (види генетичко уско грло). Тек касно се почело с програмом узгоја у зоолошким вртовима, тако да се тешко може рачунати с успјехом, јер и животиње за узгој потичу из исте, генетички врло ограничене популације.
- Балијски тигар (П. т. балица) је живио ендемски на отоку Балију и интензивним ловом као и уништавањем станишта истријебљен је још 1940-их година прошлог стољећа.
- Индокинески тигар (П. т. цорбетти) настањује копнене дијелове Југоисточне Азије; постоји још око 1.500 јединки које су готово све у Камбоџи и Лаосу. У другим државама овог подручја су већ истријебљењи или су непосредно пред истријебљењем.
- Малајски тигар (П. т. јацксони) је раније сматран индокинеским тигром. Тек 2004. је генетичком анализом утврђено, да је ријеч о засебној подврсти. Живи на подручју малајског полуотока и пред изумирањем је.
- Суматрански тигар (П. т. суматрае) је једина оточна подврста која је до данас преживјела. У брдским подручјима Суматре живи још око 500 јединки. То је од свих живућих подвста растом најмања.
- Јавански тигар (П. т. сондаица) је живио на Јави, најгушће насељеном отоку Индонезије. Једна јединка је задњи пут виђена 1979. и од тада се та подврста сматра изумрлом.
Угроженост
[уреди | уреди извор]
Тигрови су врло угрожена врста: број тигрова је од 5.000 до 7.000. Заправо, тигрова је више у зоолошким вртовима, него у дивљини. У идућих би неколико година тигрови у природи могли изумријети, па би се могли видјети само иза ограде. Да се то не догоди, бенгалски су тигрови уведени у афричке саване. Тигрови једу биволе, јелене, дикобразе, змије, жабе, мишеве, а у нужди, кад су стари и болесни могу напасти и људе. У Хрватској тигрови, поглавито сибирски, живе у Зоолошком врту града Загреба, Зоолошком врту и акварију града Осијека, Природословном музеју и зоолошком врту града Сплита, Зоолошком врту у Нашицама и посебном чувалишту сибирских тигрова недалеко од Крижеваца.
