Т-64

Т-64
Намјена	Главни борбени тенк (МБТ)
Земља поријекла	Совјетски Савез
Хисторија производње
Дизајн	Кхаркив Морозов Десигн Буреау (КМБД)
Почетак развоја	1951.
Произвођач	Малyсхев Фацторy
Производња	1963.– 1987.
Борбена повијест
Статус	у употреби, већином у резерви
Својства
Дужина	9.9 м
Ширина	3.64 м
Висина	2.2 м
Тежина	42.4 тоне
Посада	3 (командир, возач, нишанџија)
Оклоп и наоружање
Оклоп	3-струки композитни оклоп(К формула), с дебљином између 450 и 20 мм
Основно наоружање	глаткоцијевни топ 125мм Л48
Секундарно наоружање	коаксиални митраљез 7.62ммПКМТ, противавионски митраљез 12.7мм НСВТ
Покретљивост
Погон	5-цил. вишегориви Диеселов мотор 5ДТФ 700 КС (515 кW)
Овјес	торзијске полуге
Снага/тежина	17,7 КС/тона
Досег	400 км, 500 км с вањским спремницима

Т-64 је први "модерни" тенк. Први совјетски тенк с три члана посаде, што је посљедица уградње аутоматског пуњача за топ. Први прототип завршен је 1960. године, док је серијска производња покренута тијеком 1964. године. Касније у моделу Т-64А 1968 додат је и 125 мм топ с глатком цијеви, који је касније постао стандард за све руске тенкове. На његовој основи развијен је Т-80. Овај тенк је био бољи од свега што је НАТО имао од 1976. године до увођења М1А1 (1985) и Леопарда 2А4 (1986).

Модификације

Т-64БВ

• Т-64 оригинална верзија са топом D-68 калибра 115 мм. Прављен 1964-1968. Око 600 комада направљено.
  • Т-64Р тенкови Т-64 доведени на ниво Т-64А 1977-1981. али са старим топовима калибра 115 мм.
• Т-64А прављен од 1969 до осамдесетих. Топ 2А26 калибра 125 мм и многа друга побољшанња. Током службе често побољшаван.

Повлачење совјетских тенкова Т-64Б из Мађарске 1990

• • Т-64АК командна верзија Т-64А са додатним радио уређајима
  • Т-64АВ верзија са 179 модула ЕРО Контакт-1
  • Т-64АМ вертија са мотором 6ТД-1 снаге 1000 КС
• Т-64Б прављен од 1976. године. Модернизација у оклопу, мобилности, СУВ-у и ватреној моћи уопште. Нови топ, СУВ типа 1А33 и керамички инсерти су учињели овај тенк најбољим тенком на свијету до 1978 и увођења Т-80Б (који је између осталог имао исти СУВ и топ, али бољи оклоп) и дали Совјетском савезу предност над западом. Имао је систем 9К112 Кобра који му је повећао домет паљбе на 4000 м.Обично је ношено 6 таквих ракета. Додано је и даљинско управљање митраљеза НСВ.
  • Т-64Б1 модификација без система 9К112. Због вискоке цијене овог система (као једно цивилно ауто, односно 22% цијене цијелог тенка) однос тенкова Т-64Б1 и Т-64Б је био 2:1
  • Т-64БВ и Т-64БВ-1 модификације Т-64Б и Т-64Б1 са ЕРО Контакт-1, топом 2А46М1 и СУВ-ом 1А33-1. Цијена Т-64БВ-1 је око 250,000 УСД.
  • Т-64БМ Т-64Б са мотором 6ТД-1
• Т-64БМ2 модернизација са мотором 57ДФМ 850 КС нови СУВ типа 1А43У, аутопуњач типа 6ЕТс43 и систем 9К119 Рефлекс
• Т-64У модернизација са СУВ-ом 1А45 (са Т-80У).Додата могућност да командир врши паљбу главног топа, Контакт-5 ЕРО
• Т-64БМ Булат Док су Т-64БМ2 и Т-64У били прототипови, Булат је модернизација обављена у знатним бројевима (око 100). Комбинује њихове елементе: има СУВ 1А45, аутопуњач 6ЕТс43, термовизију типа "Буран" и ЕРО "нож", комплекс Рефлекс, односно Комбат (украјински еквивалент), нови систем окретања куполе. Цијена модернизације је око 860,000 УСД.

Т-64БМ Булат на паради

• Т-64БМ1М верзија "Булата" без могућности испаљивања ракета и са другачијим распоредом модула "Нож". 50 тенкова овог типа је требало бити испоручено ДР Конго, међутим због рата на истоку Украјине ови тенкови су коришћени од стране украјинске војске у тзв. "АТО"
• Т-64Е Модернизација представљена 2011. године. Модернизовани СУВ, систем стабилизације, нови мотор 5ТДФЕ снаге 850 КС. Модули са аутоматским топом ГШ-23Л (200+600 граната) и митаљезом (који помјерен са првобитне коаксијалне позиције) на врху куполе, даљинско управљани и са новим панорамским уређајем за командира. Користи оклоп "Нож-2" тј. "Дуплет" који му даје оклоп РХАе 750 мм у фронталној пројекцији. Цијена тенка је била 1.12 миллиона УСД.

Возила настала на основи тенка Т-64

• Т-55-64 Хибрид са куполом тенка Т-55 и шасијом Т-64. Покривен је са ЕРО и има борбени комплет од 50 граната калибра 100 мм.
• БМП-64 Конверзија тенка у тешко борбено возило пјешадије са модулима Контакт-1 и куполом са топом 30 мм и митраљезом 7,62 мм на даљинско управљање умјесто куполе са топом 125 мм. Може да превезе 7 људи.
• БМПТ-64 Конверзија тенка у тешко борбено возило пјешадије са модулима Нож или Дуплет и куполом са топом 30 мм, митраљезом 7,62 мм и четири ракете типа "Баријера" (ласерког вођења, домета 5 км и пробојности 800 мм иза ЕРО) на даљинско управљање умјесто куполе са топом 125 мм. Може да превезе 8 људи.
• БТР-64-К Конверзија тенка у тешки транспортер пјешадије са митраљезом 12,7 мм на даљинско управљање умјесто куполе са топом 125 мм. Може да превезе 8 људи.

Совјетски Т-64 у Источној Њемачкој

Служба

Совјетски тенкови су се увијек одликовали једноставношћу дизајна и акценат је био на могућности производње што већег броја ("Квантитет има сопствени квалитет"). Т-64 је био изузетак. Изазвао је револуцију у свјетској производњи тенкова. Због компликованог и потпуно новог дизајна, у служби су настали огромни проблеми који су били највише повезани за непоуздани мотор и трансмисију. Мотор је био толико другачији од свега што су тенкисти имали да је у касарнама дуго времена постојао тим из КМБД-а. Међутим, упркос тврдњама на западу, ови проблеми су ријешени у моделу Т-64А. Мотор и даље ниј био најпоузданији али је био увелико побољшан. Међутим нови топ 2А46 је имао кратак животни вијек од само 100 испаљених граната. Тај проблем је ријешен са новијим моделима топа који су замјењивали старе током многобројних ремонтова. У моделу Т-64Б су сви проблеми ријешени. О томе свједочи марш у којем су од 400 тенкова (сви Т-64) само око 20 тенкова заостало (стигли су остале тенкове када су се они спремали да пређу ријек). Т-64 је био елитни тенк. Произведен је у бројевима малим за совјетску производњу (око 12000) за разлику од Т-55 (80000-100000) и Т-72 (25000) због своје компликованости и цијене. Т-72 је произведен не да га замјени, већ да га комплементира у Варшавском пакту. У Совјетској Групи Војски у Источној Њемачкој Т-64 је био главни тенк и био је предвиђен да се први обрачуна са НАТО тенковима. Будући да је Т-80 био произведен у мањим бројевима (нешто више од 4400) и томе да Т-72 није имао СУВ (осим Т-72Б, а и то је ствар дебате) можемо сматрати Т-64 главним тенком СССР-а у могућем конфликту са НАТО снагама.

Ватрена моћ

Основа ватрене моћи Т-64 је топ 115 мм с аутоматским пуњачем. Касније се додао топ 2А26 калибра 125 мм који је имао кратак животни рок од само 100 испаљених граната након чега се цијев морала промијенити. Током ремонта почетком седамдесетих година он је замијењен топом 2А46. Уз обично стрељиво варијанта Т-64Б је опремљена и са системом 9К112-1 који се користи вођену протуоклопну ракетом 9М112М Кобра с којом може уништавати циљеве на удаљеностима до 4000 метара. Пробојност је 650 мм хомогеног челичног оклопа за основни модел, а пробојност је порсла на 800 милиметара у каснијим моделима 9К128 Агона, увођена у употрбу 1988 године. Може гађати непокретне или покретне мете (и нисколетеће хеликоптере) или из стационарног положаја или из кретања при брзинама < 30км/х.

Оклопна заштита

Оклоп Т-64А састоји се од челичних плоча за тијело и љевани панцирни челик за куполу. На посебно осјетљива мјеста с предње и чеоне стране тијела куполе постављен је оклоп који се састоји од челика и уметака од фибегласа.

• 3-струки композитни оклоп(К формула), с дебљином између 450 и 20 мм:
  • предња страна: 120 мм челик, 105 мм стаклена влакна, 40 мм челик.
  • бочна страна: 80 мм челик.
  • предња страна куполе: 150 мм челик, 150 мм стаклена влакна, 40 мм челик

Оклоп Т-64Б је промијењен и има керамаичке кугле у куполи. Оклоп Т-64Б има сљедеће вриједности:

• Купола:
  • За ХЕАТ: 550-575мм РХАе (предњи дио), 80 мм(са стране), 420 мм (горњи предњи дио)
  • За АПФСДС 420-450мм РХАе (предњи дио), 80 мм (са стране)
• Шасија:
  • За ХЕАТ: 550мм РХАе (горњи предњи дио), 260 мм (доњи предњи дио)
  • За АПФСДС 415мм РХАе (горњи предњи дио), 230 мм (доњи предњи дио)

Тенкови Т-64А и Т-64Б добијају ознаке Т-64АВ и Т-64БВ уколико дође до опремања експлозивним реактивним оклопом прве генерације Контакт-1 (1985. године) који у овом случају додаје 420 мм РХАе против кумулативних тј. ХЕАТ бојних глава. Осамдестетих година прошлог вијека су нови тенкови Т-64А унифицирани са тенковима Т-64Б у оклопној заштити.

Покретљивост

Т-64 покреће дизелов двотактни, петоцилиндрични мотор 5ДТФ снаге 700КС и максимална брзина је 75 км/х. Домет му је 400 км.

• брзина на цести: 75 км/х.
• брзина на терену: 35 км/х.
• омјер снага - тежина: 16.2 т.
• досег: 400 км, 500 км с вањским спремницима.
• притисак на тло: 88 кПа.
• дубина 1.8 м у води, с дисалицом 5 м.
• највећи успон 30°.

Овај мотор представља најслабији елемент у дизајну Т-64. Иако је инкорпорирао комплексни дизајн и имао мале димензјије а велику снагу, био је јако непоуздан. Током службе се више пута модернизовао и из првобитног дизел мотора постао мулти-фуел мотор. Постојали су знатни проблеми са трансмисијом (такође потпуно нови дизајн) у првобитним верзијама, али су ови проблеми ријешени у моделу Т-64А. Касних осамдесетих, када је покренута производња тенка Т-80УД који је био опремљен мотором 6ТД-1 са 1000 КС, дио Т-64 се опремио са њима, те су настали тенкови Т-64АМ, Т-64АКМ и Т-64БМ.

Корисници

• Русија - 4000 су претходно били у резерви а 350 у служби руских маринаца. Већина је уништена а један број је достављен побуњеницима у рату на истоку Украјине
• Украјина - Украјина располаже са 2281 тенкова модела Т-64А, Т-64АВ, Т-64АМ, Т-64Б, Т-64Б1, Т-64БВ, Т-64БВ1 и њиховим командујућим верзијама, а од тога су око 100 типа Т-64БМ Булат. Више десетина тенкова је уништено у рату на истоку.
• Узбекистан - 100
• Придњестровље - 20

Вањске повезнице

Т-64 на Wикимедијиној остави

• ((де)) Кампфпанзер Т-64
• ((ен)) Т-64 Архивирано 2009-01-21 на Wаyбацк Мацхине-у и Булат Архивирано 2004-10-19 на Wаyбацк Мацхине-у на КМДБ (Страница произвођача)