Свети Винцент и Гренадини
Свети Винцент и Гренадини Саинт Винцент анд тхе Гренадинес | |
|---|---|
 | |
| Гесло: "Паx ет јуститиа" (латински) "Мир и правда" | |
| Химна: "Ст Винцент Ланд Со Беаутифул" | |
 | |
| Главни град | Кингстоwн |
| Највећи град | главни_град |
| Службени језици | енглески |
| регионални језици | Бхојпури,Винцентион Патиос,португалски |
| Демоним(и) | Винцентинци |
| Говернмент | |
• Монарх | Цхарлес III |
| Сусан Доуган | |
• Премијер | Ралпх Гонсалвес |
| Независност | |
| 27. октобар 1979. | |
| Површина | |
• Укупно | 389 км2 (201..) |
| Становништво | |
• Процјена за 2008 | 120.000 (182..) |
• Густоћа | 307 /км2 (39..) |
| БДП (ППП) | процјена за 2008 |
• Укупно | 1,086 мрлд. $[1] |
• Пер цапита | 10.150 $[1] |
| БДП (номинални) | процјена за 2008 |
• Укупно | 601 мил. $[1] |
• Пер цапита | 5.615 $[1] |
| ХДИ (2007) | ▲ 0,761 Грешка: Погрешан унос (93..) |
| Валута | Источнокарипски долар (XЦД) |
| Временска зона | УТЦ-4 |
| Позивни број | +1-784 |
| Веб-домена | .вц |
Свети Винцент и Гренадини су оточна држава у Карипском мору. Припада скупини Малих Антила. Налазе се јужно од Свете Луције, западно од Барбадоса и сјеверно од Гренаде.
Повијест
[уреди | уреди извор]Домородачки Индијанци, Кариби, агресивно су спречавали насељавање Еуропљана на Светом Винценту до 18. стољећа. Од 1719. француски насељеници саде плантаже каве, духана, индига, памука и шећерне трске на којима раде афрички робови. Подручје неколико пута потпада под власт Уједињеног Краљевства и враћа се у француски посјед. Коначно од 1783. остаје под британском влашћу.
Укидањем ропства 1834. настаје мањак радне снаге на плантажама, што привлачи нове насељенике: Португалце 1840их и Индијце 1860их.
Свети Винцент и Гренадини пролазе кроз разне облике колонијалног статуса. Након распада Федерације Западних Индија 1962. добива властиту управу, а 1979. и потпуну самосталност.
Економија
[уреди | уреди извор]Најважнији економски сектор је пољопривреда. Доминира производња банана. У новије вријеме у порасту су услужне дјелатности, нарочито туризам. Због неуспјеха у увођењу нових индустрија наставља се раздобље високог ступња незапослености. Највећи проблем развоју отока је овисност привреде о уроду доминантне привредне културе и временским увјетима (тропске олује наносе велику штету).
Становништво
[уреди | уреди извор]Највећи дио становништва чине потомци афричких робова довођених за рад на плантажама. Слиједе мијешани потомци Индијанаца и црнаца, те нешто бијелаца (потомака енглеских колониста), Индијаца и Кариба. Због лоше економске ситуације и незапослености становништво емигрира у друге државе.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Саинт Винцент анд тхе Гренадинес”. Интернатионал Монетарy Фунд. Приступљено 22. 04. 2009.
