Сибирска срна
| Сибирска срна | |
|---|---|
| |
| Сибирска срна | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Артиодацтyла |
| Породица: | Цервидае |
| Род: | Цапреолус |
| Врста: | C. пyгаргус |
| Двојни назив | |
| Цапреолус пyгаргус Паллас, 1771. | |
Сибирска срна (лат. Цапреолус пyгаргус) је врста срне из сјевероисточне Азије. Позната је и као источна срна.
Распростире се у Сибиру, Монголији, Казахстану, планини Таншан, источном Тибету, на Корејском полуотоку и сјевероисточној Кини. Осим тога, била је натурализирана у Енглеској у кратком раздобљу у раном 20. стољећу, али је изумрла.
Сибирска срна прије се сматрала истом врстом као и еуропска срна (лат. Цапреолус цапреолус). Има веће рогове с више грана од срне. Сибирска срна тежи до 59 кг. На Кавказу живе и еуропске срне и сибирске срне. Живи око 8 до 12 година, а највише око 14-18 година.
Постоје двије подврсте сибирске срне: Цапреолус пyгаргус пyгаргус и Цапреолус пyгаргус тиансханицус.
Сибирске срне имају дуги врат и велике уши. У зими, сибирске срне са сјевера имају крзно свијетло сиве боје, а на југу сивкасто смеђе и боје окера. У љето је боја крзна црвенкаста.[1] Млади имају пјеге.[2] Мужјаци су већи. Одбацују рогове у јесен или почетком зиме и након тога им поновно почињу расти.[3]
Живе у шумама, степама, ливадама и поплавним долинама.[4] Прилагођени су тешким временским увјетима.[5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Флеров, К. К. 1952. Тхе генера Мосцхус анд Цервус. Фауна оф тхе УССР. Маммалс. УССР Ацадемy оф Сциенце Публисхерс, Москва-Петроград, 1:1-256
- ↑ Хептнер, V.Г., А. А. Настмовицх, и А. Г. Ганников. 1961. Маммалс оф тхе Совиет Унион. Артиодацтyлес анд Периссодацтлyес. Вyссхаја Схкола Публисхерс, Москва 1:1-776
- ↑ Смирнов, M. Н. 1978. Рое Деер ин wестерн Транс-Баикал Ареа. Наука Публисхерс, Новосибирск, 189 стр.
- ↑ Зејда, Ј., и А. А. Данилкин, 1992. Енвиронмент. стр. 86-100, ин Еуропеан анд Сибериан рое деер (V. Е. Соколов, ед.). Наука Публисхерс, Москва, 400 стр.
- ↑ Данилкин, А. А. 1992д. ранге. стр. 64-85, ин Еуропеан анд Сибериан рое деер (V. Е. Соколов. Ед.). Наука Публисхерс, Москва, 400 стр.