Роy Орбисон
Роy Орбисон | |
|---|---|
 Наступ Роyа Орбисона у Цинциннати Гарденсу 1976. | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Роy Келтон Орбисон |
| Датум рођења | 23. април 1936 |
| Мјесто рођења | Вернон, Тексас, САД |
| Датум смрти | 6. децембар 1988 |
| Мјесто смрти | Хендерсонвилле, Теннессее |
| Занимање | Певач, композитор |
| Музички рад | |
| Период активности | 1954—1988 |
| Жанр | роцк поп |
| Инструменти | вокал, гитара |
| Дискографска кућа | Сун Рецордс Монумент Рецордс МГМ Рецордс Лондон Рецордс Мерцурy Рецордс Асyлум Рецордс ПолyГрам Виргин Рецордс |
| Остало | |
| Повезани извођачи | Травелинг Wилбурyс |
| Службене странице | Службене странице |
Роy Келтон Орбисон (Вернон, 23. април 1936 – Хендерсонвилле, 6. децембар 1988) био је амерички пјевач, композитор и гитарист. Орбисон је један од пионира роцк анд ролла који је у својој дугој каријери од четири деценије, пресудно утицао на развој тог музичког жанра.[1]
Орбисон је остато упамћен по својим великим хитовима; Онлy тхе Лонелy,Ин Дреамс, Ох, Преттy Wоман, Црyинг, Руннинг Сцаред, и Yоу Гот Ит, које је пјевао са својим финим баритоном (имао је велики распон глас од три и пол / четири октаве).
Визуално га се памти по сунчаним наочалима, без којих се није појављивао. За заслуге на пољу музике, добио је бројне награде и признања, од; Награде Граммy до уврштења у Роцк кућу славних 1989.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Почеци
[уреди | уреди извор]Орбисон је одрастао у Тексасу од родног Вернона, Форт Wортха до Wинка (близу границе са Новим Мексиком) камо су се његови родитељи селили у потрази за послом. Малом Роyу, музика је била важна, тако да је већ 1949, са само 13 година, основао свој први састав Тхе Wинк Wестернерс, успут је компонирао и учио гитару. Након средње школе уписао је факултет на Универзитету сјеверни Тексас у граду Дентон, студирао је хисторију и енглески.
Уз студиј, свирао је и надаље у свом саставу Тхе Wинк Wестернерс, који је уживао извјесну популарност у локалним размјерима, тако су имали и редовне наступе на локалној телевизији. У једном од њихових наступа, гост им је био и познати Јохннy Цасх који је примјетио талент Орбисона и препоручио га свом продуценту Саму Пхиллипсу из дискографске куће Сун Рецордс. Пхиллипс је одлучио промјенити име саставу у Тхе Теен Кингс, а Орбисон је пак одлучио напустити факултет 1956 и посветити се искључиво музици.
Орбисон је први већи успјех имао са сингл плочом Ообy Дообy изданој у јуну 1956. пјесму Ообy Дообy, компонирао је Орбисонов пријатељ са факултета. Његова властита композиција Цлаудетте (названа тако по његовој првој жени) била је слиједећи велики Орбисонов хит. Ту пјесму снимили су тада врло популарни Еверлy Бротхерси на Б страни свог хита # 1 Алл I Хаве То До Ис Дреам. Из тог доба датира и његов заштитни знак - сунчане наочале, он је за једне турнеје заборавио наочале за вид у авиону, па су му сунчане наочале остале једина алтернација на које је могао поставити леће за вид.
Успјех
[уреди | уреди извор]Роy Орбисон је 1957 упознао даровитог текстописца Јое Мелсона из града Одесса (Тексас). Њихова заједничка сурадња родила је нови квалитет у роцк глазби, мелодијске измјене праћене лирским текстом,- прве роцк баладе. Тако су настале баладе Раиндропс, Уптоwн (релативно млаки успјех из 1960) и онда сингл Онлy тхе Лонелy[3] који је одмах постао хит (#2 у САД, и #1 у УК), након тога Орбисон је постао међународна роцк звијезда. Његова слиједећа сингл плоча, Руннин' Сцаред постала је #1 хит у прољеће 1961. I слиједећа плоча Црyинг доспјела је #2 на америчкој Биллбоард Хот 100 љествици популарности те исте године.
Од 1963, отпочела је плодња сурадња Орбисона са текстописцем Билл Деесом, он је коаутор складбе Ох, Преттy Wоман, која је постала највећи хит Роyа Орбисона, и његов музички знак.
Орбисон је имао велики утјецај на тадашње младе британске роцкере попут Беатлеса и Роллинг Стонеса. Он је био радо виђени гост у Британији, тако да је љето 1963, провео на турнеји са Беатлесима по Британији .
Орбисон је номинално био звијезда број 1, међутим како се турнеја ближила крају, он је постао звијезда број 2, јер је отпочела беатлеманиа. Током те турнеје Орбисон је постао, а касније и остао велики пријатељ Беатлеса, особито са Леннона и Харрисона. Пријатељство са Харрисоном изродило се касније и у заједнички пројект, основали су састав Травелинг Wилбурyс у којем су заједно наступали.
За разлику од многих других америчких музичара, Орбисон је наставио низати успјехе и поред британске инвазије која је тада захватила Америку. 1964 његова сингл плоча са хитом - Ох, Преттy Wоман, скинула је Беатлесе са #1 у Америци, а била је и #1 у Британији. Ова пјесма доживјела је поновни успјех 1990 када је постала звучна кулиса филма Преттy Wоман, у којем је наступила Јулиа Робертс.
Орбисон је ишао на турнеје и са Беацх Боyсима (1964), и Роллинг Стонесима у Аустралију (1965). Од 1963 постао је пуно популарнији у Британији, неголи у родној Америци (имао је 3 хита #1 на британској листи). У Америци му је популарност пала и од 1967 више није имао ниједан хит, све до 1980-тих. У остатку свијета био је и надаље радо слушан, тако су му пјесме Пеннy Арцаде и Wоркинг фор тхе Ман биле хитови #1. у Аустралији. Био је популаран у Њемачкој (у којој су издаване његове пјесме на њемачком језику; Мама и Схахдароба (ова пјесма је касније презвана у Сан Фернандо).
Вољели су га и у Француској, његову пјесму Блуе Баyоу препјевала је пјевачица Миреилле Матхиеу и пожњела велики успјех.
Каријера током 1970-их
[уреди | уреди извор]Седамдесете су биле генерално говоривши лоше за Орбисона, због промјене музичког укуса, албуми и сингл плоче које је тада издавао на сјеверно америчком тржишту доживљавали су неуспјехе. Тек 1977, вратио се на америчке топ листе, али овај пут као композитор. Његову пјесму Блуе Баyоу отпјевала је тада врло популарна пјевачица Линда Ронстадт на свом троструком платинастом албуму Симпле Дреамс. Сингл плоча са њезином обрадом попела се је на #3. америчких листа.
Седамдесете су биле и лоше по његово здравље, - откривено је да болује од миокарда у доби од 41 године. 1978. се због тога подвргнуо операцији срца и тако добио прилику за нови живот.
Повратак 1980-их
[уреди | уреди извор]Осамдесете су биле доба кад је поновно откривен Роy Орбисон, - особито су радо узимали његове пјесме за филмове. Роy Орбисон је 1980 отпјевао пјесму Тхат Ловин' Yоу Феелин' Агаин у дуету са пјевачицом Еммyлоу Харрис[4], за то су награђени Наградом Граммy 1981 године у категорији - најбоља цоунтрy изведба.
1985 године, снимио је пјесму Wилд Хеартс за филм Инсигнифицанце Ницоласа Роега. 1986 Давид Лyнцх узео је његову пјесму Дреамс као музичку подлогу за свој славни филм Блуе Велвет. Овај нови интерес за Орбисона, довео је до тога да је уврштен у Роцк анд Ролл Халл оф Фаме 1987 године. Осамдесетих су издана и бројна реиздања старих Орбисонових хитова, која су била одлично прихваћена код публике.
У септембру 1987. године, снимио је телевизијску емисију (црно бијелу) Роy Орбисон и пријатељи, црно бијела ноћ (Роy Орбисон анд Фриендс, А Блацк анд Wхите Нигхт), за телевизијску компанију ХБО у Лос Ангелесу. Орбисонови гости биле су саме звијезде тог времена (који су успут били и његови обожаватељи) попут гитаристе Јамеса Буртона, гитаристе и пјевача Бруце Спрингстеена, Том Wаитса, Елвис Цостелла, Јацксон Броwна и бројних других. Ова емисија помогла је Орбисону да се приближи млађим генерацијама американаца.
Након тога је основао састав Травелинг Wилбурyс, заједно са тадашњим мега звијездама Боб Дyланом, Георге Харрисоном, Јефф Лyннеом и Том Петтyем. Састав је доживио добар пријем како код критике, тако и код публике.
Наставио је успјешно и соло каријеру издавши албум Мyстерy Гирл, који је добро примљен код публике.
Смрт
[уреди | уреди извор]Орбисон је читавог живота био срчани болесник, након серије срчаних удара умро је у болници 6. децембра 1988. у Хендерсонвиллеу.
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Орбисон је преживио велике особне трагедије у свом недугом животу. Његова прва жена, Цлаудетте Фрадy, погинула је возећи мотор 6. јуна 1966 у мјесту Галлатин, Теннессее. 14. септембра 1968, изгорјела му је кућа до темеља у мјесту Хендерсонвилле, Теннессее, у тој несрећи погинула су му и два сина [4] (од троје колико је имао), он је у то вријеме био је на турнеји у Енглеској.
Орбисонова оставштина
[уреди | уреди извор]Орбисон ће остати упамћен по својим баладама о изгубљеним љубавима. Многи каснији аутори попут Елтон Јохна и његовог коатора Таупина преузимали су Орбисонову рецептуру за писање поп хитова.
- Његове три пјесме, које је особно компонирао и отпјевао; Онлy Тхе Лонелy, Ох, Преттy Wоман и Црyинг уврштене су у Граммyјеву кућу славних.
- I Беатлеси особно су нагласили да их је за њихов хит Плеасе Плеасе Ме инспирирала пјесма Роyа Орбисона Онлy тхе Лонелy (то објашњење објављено је на албуму Тхе Беатлес Антхологy.
Дискографија
[уреди | уреди извор]Сингл плоче
[уреди | уреди извор]| Година | Плоча | Позиција на листама | Етикета | |
|---|---|---|---|---|
| америчка топ листа | британска топ листа | |||
| 1956. | "Трyинг то Гет то Yоу" | — | — | Је-Wел |
| "Ообy Дообy" | 56 | — | Сун | |
| "Роцк Хоусе" | — | — | ||
| 1957. | "Сwеет анд Еасy то Лове" | — | — | |
| "Цхицкен Хеартед" | — | — | ||
| 1958. | "Сеемс то Ме" | — | — | РЦА |
| "Алмост 18" | — | — | ||
| 1959. | "Папер Боy" | — | — | Монумент |
| "Уптоwн" | 72 | — | ||
| 1960. | "Онлy тхе Лонелy(Кноw тхе Wаy I Феел)" | 2 | 1 | |
| "Блуе Ангел" | 9 | 11 | ||
| "I'м Хуртин'" | 27 | — | ||
| 1961. | "Руннинг Сцаред" | 1 | 9 | |
| "Лове Хуртс" | — | — | ||
| "Црyинг" | 2 | 25 | ||
| "Цандy Ман" | 25 | — | ||
| 1962. | "Дреам Бабy (Хоw Лонг Муст I Дреам)" | 4 | 2 | |
| "Тхе Цроwд" | 26 | 40 | ||
| "Евергреен" | — | — | ||
| "Wоркинг фор тхе Ман" | 33 | 50 | ||
| "Леах" | 25 | — | ||
| 1963. | "Ин Дреамс" | 7 | 6 | |
| "Фаллинг" | 22 | 9 | ||
| "Дистант Друмс" | — | — | ||
| "Блуе Баyоу" | 29 | 3 | ||
| "Меан Wоман Блуес" | 5 | 3 | ||
| "Преттy Папер" | 15 | 6 | ||
| "Беаутифул Дреамер" | — | — | ||
| 1964. | "Борне он тхе Wинд" | — | 15 | |
| "Wхат'д I Саy" | — | — | ||
| "Ит'с Овер (пјесма РоyаОрбисона)" | 9 | 1 | ||
| "Индиан Wеддинг" | — | — | ||
| "Ох, Преттy Wоман" | 1 | 1 | ||
| "Схе Wеарс Мy Ринг" | — | — | ||
| 1965. | "Гооднигхт" | 21 | 14 | |
| "(Саy) Yоу'ре Мy Гирл" | 39 | 23 | ||
| "Риде Аwаy" | 25 | 34 | МГМ | |
| "Цраwлинг Бацк" | 46 | 19 | ||
| "Бреакин' Уп Ис Бреакин' Мy Хеарт" | 31 | 22 | ||
| 1966. | "Лет тхе Гоод Тимес Ролл" | 81 | — | Монумент |
| "Тwинкле Тоес" | 39 | 29 | МГМ | |
| "Лана" | — | 15 | Монумент | |
| "Тоо Соон то Кноw" | 68 | 3 | МГМ | |
| "Тхере Wон'т Бе Манy Цоминг Хоме" | — | 18 | ||
| "Цоммуницатион Бреакдоwн" | 60 | — | ||
| 1967. | "Со Гоод" | 132 | 32 | |
| "Црy Софтлy Лонелy Оне" | 52 | — | ||
| "Схе" | 119 | — | ||
| 1968. | "Борн то Бе Ловед бy Yоу" | — | — | |
| "Wалк Он" | 121 | 39 | ||
| "Хеартацхе" | 104 | 44 | ||
| 1969. | "Мy Фриенд" | — | 35 | |
| "Соутхбоунд Јерицхо Паркwаy" | — | — | ||
| "Пеннy Арцаде" | 133 | 27 | ||
| "Бреак Мy Минд" | — | — | ||
| 1970. | "Схе Цхеатс он Ме" | — | — | |
| "Со Yоунг" | 122 | — | ||
| 1971. | "(Лове Ме Лике Yоу Дид) Ласт Нигхт" | — | — | |
| 1972. | "Год Лове Yоу" | — | — | |
| "Ремембер тхе Гоод" | — | — | ||
| "Мемпхис, Теннессее" | — | — | ||
| 1973. | "Блуе Раин (Цоминг Доwн)" | — | — | |
| "I Wанна Ливе" | — | — | ||
| 1974. | "Сwеет Мама Блуе" | — | — | Мерцурy |
| 1975. | "Хунг Уп он Yоу" | — | — | |
| "Стилл" | — | — | ||
| 1976. | "Белинда" | — | — | Монумент |
| "I'м а Соутхерн Ман" | — | — | ||
| 1977. | "Дрифтинг Аwаy" | — | — | |
| 1979. | "Еасy Wаy Оут" | 109 | — | Асyлум |
| "Поор Бабy" | — | — | ||
| 1980. | "Тхат Ловин' Yоу Феелин' Агаин" (заједно са Еммyлоу Харрис) |
55 | — | Wарнер |
| 1985. | "Wилд Хеартс" | — | 76 | ЗТТ/Исланд |
| 1987. | "Ин Дреамс" | — | — | Виргин |
| "Црyинг" (заједно са к.д. ланг) | — | — | ||
| 1988. | "Хандле wитх Царе" | 45 | 21 | Wилбурy/WБ |
| 1989. | "Yоу Гот Ит" | 9 | 3 | Виргин |
| "Енд оф тхе Лине (пјесма Тхе Травелинг Wилбурyса)" | 63 | — | Wилбурy/WБ | |
| "Цалифорниа Блуе" | — | 77 | Виргин | |
| "Схе'с а Мyстерy то Ме" | — | 27 | ||
| 1990. | "Ох Преттy Wоман" (ливе) | — | — | |
| 1992. | "I Дрове Алл Нигхт" | 74 | 7 | МЦА |
| "Црyинг" (заједно са к.д. ланг) (реиздање) | — | 13 | Виргин | |
| "Хеартбреак Радио" | — | 36 | МЦА | |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Петер Лехман: Роy Орбисон: Тхе Инвентион оф Ан Алтернативе Роцк Масцулинитy, Темпле Университy Пресс. (2003) стр. 8. ИСБН 1-59213-037-2
- ↑ „Роy Орбисон. Сонгwритерс Халл оф Фаме wебсите 2009. (приступљено 1. 03. 2011.)”. Архивирано из оригинала на датум 2009-01-30. Приступљено 2011-03-01.
- ↑ „Мицхаел Фремер: Рецординг Елвис анд Роy Wитх Легендарy Студио Wиз Билл Портер – Парт II, МусицАнгле.цом Јануарy 1, 2006. (приступљено 1. 03. 2011.)”. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-14. Приступљено 2011-03-01.
- ↑ 4,0 4,1 Алан Цлаyсон: Онлy тхе Лонелy: Роy Орбисон'с Лифе анд Легацy, Ст. Мартин'с Пресс. (1989), стр. 161-163. / стр. 192.м, ИСБН 0-312-03961-1
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]
