Ромул Аугустул

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Портрет Ромула Августула на новцу.

Ромул Аугустул (око 463 — после 510) је, према традицији, био последњи западно-римски цар. Ромулов отац Флавије Орест је владао у његово име на подручју данашње Италије између 28.8. 475. године и 4.9. 476. године.

Ромул је био син Атиловог секретара Ореста који је био германског порекла због чега он сам није могао владати. Назван је Ромул по своме деди по мајци, племићу из Норика. Орест је постао магистер милитум то јест истовремено главни војни заповједник и премијер под царем Јулијем Непотом 475. године. Убрзо пошто је дошао на ту позицију, Орест је подигао устанак и освојио је Равену, престоницу Западног римског царства од 402. године. Јулије Непот је побегао у Далмацију. Како Орест није могао постати цар поставио је на престо свог сина, који је тада био дете. По тадашњим римским законима Орест и Ромула Августула су били узурпатори тако да никад нису признати од стране Бизанта.

Ромул је био само фигура, а стварну власт је имао његов отац. Неколико месеци пошто је дошао на власт, Орест је одбио да Херулима и неким другим плаћеницима римске војске додели земљу који су они тражили. То је изазвало побуну на чијем челу је био Одоакар па је Орест био ухапшен 28.8. 476. године и одмах погубљен. Одоакар се затим упутио ка Равени, освојивши град и заробивши Ромула Августула. Млади цар је био приморан да абдицира, што се традиционално сматра крајем Западног римског царства, будући да је Одоакар одбио да именује новог римског цара. Одоакар је постао стварни владар Италије.

Судбина Ромула после абдикације није позната. По једној верзији, Одоакар му је поштедео живот и чак му дао неки новац и послао га да живи код његових рођака у Кампанији. Изгледа да је 507. и 511. године Теодорик Велики потврдио годишње давање за Ромула и за његову мајку, мада није лако идентификовати овог Ромула са последњим римским царем.

После абдикације Ромула Августула, Сенат, Одоакар и Јулије Непот послали су делегацију код византијског цара Зенона. Одоакар је тражио да буде потврђен за вице-краља Италије. Сенат је тражио да Византија постави новог цара Западног римског царства, а Јулије Непот је тражио да поново добије круну. Зенон је одбио захтев сената, а захтев Одоакра је прихваћен да буде намесник под формалном владавином легитимног цара Јулија Непота. Новци са ликом Јулија Непота су били ковани у Италији тако све до 480. године. Но, то је била само формална страна пошто Јулије Непот никада није имао никакву стварну власт у Италији. После Непотове смрти, Одоакар је да би га формално осветио освојио Далмацију и погубио његове убојице

Претходник:
Јулије Непот
Западноримски цареви

475.—476.

Наслједник:
Јулије Непот