Рое вс. Wаде
| Роу против Вејда | |
|---|---|
 | |
| Датум расправе: 13. децембар, 1971. Датум поновне расправе: 11. октобар, 1972. Датум пресуде 22. јануар, 1973. | |
| Пуни назив случаја | Џејн Роу и остали против Хенрија Вејда, окружног тужиоца округа Далас |
| Каснија историја | Захтјев за поновно саслушање одбијен. |
| Пресуда | |
| Закон савезне државе Тексас којим је забрањен абортус, крши одредбе 14. амандмана Устава Сједињених Америчких Држава | |
| Чланови суда | |
| Ворен Е. Бергер, Вилијам О. Даглас, Вилијам Џ. Бренан, Потер Стјуарт, Бајрон Вајт, Тергуд Маршал, Хари Блекман, Луис Ф. Пауел, Вилијам Ренквист, | |
| Већинско мишљење: | Блекман, придружили се: Бергер, Даглас, Бренан, Стјуарт, Маршал, Пауел |
| Издвојено сагласно мишљење | Бергер |
| Издвојено сагласно мишљење | Даглас |
| Издвојено сагласно мишљење | Стјуарт |
| Издвојено несагласно мишљење: | Вајт, придружили се: Ренквист |
| Издвојено несагласно мишљење | Ренквист |
| Примењено право | |
| Устав Сједињених Америчких Држава, XIV амандман | |
Судски процес Рое против Wаде је судски процес из 1973. године пред америчким Врховним судом, након којег је у САД-у легализиран побачај на захтјев из било којег разлога до времена трудноће када фетус може преживјети без мајке (обично до 7. мјесеца). Након 7. мјесеца побачај се дозвољава, ако је угрожен живот мајке. Овај судски процес један је од најконтроверзнијих у повијести америчког Врховног суда. I данас се води дебата о њему.
Норма L. МцЦорвеy (псеудоним "Јане Рое") остала је трудна 1969. године. Пријатељи су је савјетовали, да изјави да је силована, јер би у том случају могла побацити. То је отпало, јер није било полицијског очевида. Обратила се одвјетницама Сарах Wеддингтон и Линди Цоффее [1], које су мало прије тога дипломирале право на свеучилишту "Университy оф Теxас Лаw Сцхоол". Захтијевале су, да суд допусти Норми МцЦорвеy да побаци. У то вријеме побачај је био забрањен, осим у посебним околностима. Случај је дошао све до америчког Врховног суда, који је дозволио Норми МцЦорвеy да побаци донијевши одлуку 22. сијечња 1973 заједно са судским процесом Дое против Болтона. Суци су гласовали 7:2.
Врховни суд је у својој пресуди подијелио период трајања трудноће на три дијела, и у зависности од тога прописао шта државе могу регулисати у различитим периодима трудноће[2]:
- Током прва три мјесеца савезне државе не могу забранити абортус, већ одлуку о абортусу морају оставити трудној жени.
- Током друга три мјесеца државе могу забранити или регулисати абортус, уколико је то потребно ради очувања живота труднице.
- У последњем тромјесечју трудноће државе могу регулисати или чак забранити абортус у интересу очувања пренаталног живота, осим ако је абортус неопходан ради очувања живота мајке.
Норма МцЦорвеy ипак није побацила, него је родила живо дијете, али је закон остао на снази. Изјавила је, да у вријеме судског процеса није била довољно информирана о појединостима поступка од стране одвјетника и да није била упућена што стварно побачај јест, те да не би судјеловала у томе, да је знала пуну истину. [3] Противници побачаја деценијама су тражили укидање ове судске пресуде. На годишњицу 22. сијечња сваке године испред зграде Врховног суда у Wасхингтону одржавају просвјед на којем се окупи око 200.000 људи. [4] 24. липња 2022. Врховни суд је ову пресуду поништио и одредио да побачај није уставно право, чиме је 13 од 50 савезних држава одмах забранило побачај.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ " МцЦорвеy, Норма анд Меислер, Андy. I Ам Рое: Мy Лифе, Рое V. Wаде, анд Фреедом оф Цхоице (Харперцоллинс, Маy, 1994) (Цопyригхт © 2009 Фарлеx, Инц. Ретриевед (2009-08-20).
- ↑ „РОЕ в. WАДЕ, 410 У.С. 113 (1973)”. Абоут.цом. Приступљено 12. 02. 2011.(en)
- ↑ Цлифф Зарскy: Рое оф цоурт-легализед абортион сеекс реверсал- анд јустице деманде реверсал, Целебрате Лифе, Марцх-Април 2004, Стаффорд, ВА, УСА
- ↑ Схимрон, Yонат. “Демоцратиц Гаинс Спур Абортион Фоес инто Ацтион,” Тхе Неwс & Обсервер (2009-01-18): “Тхе аннуал Марцх фор Лифе процессион ис алреадy амонг Wасхингтон'с ларгест раллиес, драwинг ан естиматед 200,000 пеопле.”
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Пуни текст пресуде (en)