Пређи на садржај

Римско право

Извор: Wikipedija
Древни Рим

Чланак је дио серије:
Политика и управа
Древног Рима


Периоди
Римско Краљевство
753. пне.510. пне.

Римска Република
510. пне.27. пне.
Римско Царство
27. пне.476. н.е./1453

Принципат
Западно Царство

Доминат
Источно Царство

Редовни магистрати

Конзул
Претор
Квестор
Промагистрат

Едил
Трибун
Цензор
Гувернер

Изванредни магистрати

Диктатор
Магистер Еqуитум
Конзуларни трибун

Реx
Триумвири
Децемвири

Титуле
Император

Легатус
Дуx
Оффициум
Праефецтус
Вицариус
Вигинтисеxвири
Лицтор

Магистер Милитум
Император
Принцепс сенатус
Понтифеx Маxимус
Аугустус
Цаесар
Тетрарх

Институције и право
Римски Устав

Римски Сенат
Цурсус хонорум
Римске скупштине
Колегијалност

Римско право
Римско држављанство
Ауцторитас
Империум


Друге државе

Римско право се развија од легендарног оснутка града Рима па све до слома Римског царства, а након тога наставља живот кроз бизантско право те кроз рецепцију римског права у барбарским државама Запада током средњег вијека. Поновно оживљава тјеком ренесансе, када се његови институти изнова откривају те изучавају за потребе новонастале робне привреде зачетка капиталистичког система а затим, све до данас, врше утјецај и живе у институтима, особито грађанским, и у сувременом праву.

Најчешћа подјела права данас, је она из XIX стољећа, тзв. пандектна (пандецтае - грчко име Дигеста). По њој грађанско право дјелимо на:

Иако примјењива на римско право, ова подјела није нешто по чему би римски правник препознао свој правни систем. Духу рисмког правничког размишљања ближи је тзв. Гајев или институционални сустав грађанског права:

Осим тога римско право обухваћа и јавни дио, данас мање значајан:

гдје су особито важна питања:

Вањски линкови

[уреди | уреди извор]