Римско право
Древни Рим | |||
Чланак је дио серије: | |||
| |||
Периоди | |||
---|---|---|---|
Римско Краљевство 753. пне. – 510. пне. Римска Република | |||
Редовни магистрати | |||
| |||
Изванредни магистрати | |||
| |||
Титуле | |||
Император
| |||
Институције и право | |||
| |||
Друге државе |
Римско право се развија од легендарног оснутка града Рима па све до слома Римског царства, а након тога наставља живот кроз бизантско право те кроз рецепцију римског права у барбарским државама Запада током средњег вијека. Поновно оживљава тјеком ренесансе, када се његови институти изнова откривају те изучавају за потребе новонастале робне привреде зачетка капиталистичког система а затим, све до данас, врше утјецај и живе у институтима, особито грађанским, и у сувременом праву.
Најчешћа подјела права данас, је она из XIX стољећа, тзв. пандектна (пандецтае - грчко име Дигеста). По њој грађанско право дјелимо на:
Иако примјењива на римско право, ова подјела није нешто по чему би римски правник препознао свој правни систем. Духу рисмког правничког размишљања ближи је тзв. Гајев или институционални сустав грађанског права:
- Иус Приватум - Приватно право
- Иус qуод ад персонас пертинет (дословце: право које се односи на особе)
- Особе суи иурис те алиени иурис (дословце: властитог и туђег права)
- Латини и Перегрини
- Римски грађани
- Иус qуод ад рес пертинет (дословце: право које се односи на ствари)
- Иус qуод ад ацтионес пертинет (дословце: право које се односи на тужбе)
Осим тога римско право обухваћа и јавни дио, данас мање значајан:
- Иус Публицум - Јавно право
гдје су особито важна питања:
Вањски линкови
[уреди | уреди извор]- А верy гоод цоллецтион оф ресоурцес маинтаинед бy профессор Ернест Метзгер.
- Тхе Роман Лаw Либрарy бy Профессор Yвес Лассард анд Алеxандр Коптев