Република Нова Гранада
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg){kind=small}
Република Нова Гранада (шпањолски: Репúблица де ла Нуева Гранада) била је суверена унитарна држава која је егзистирала од 1831 до 1858.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Средином 1830-их постао је неминован распад Велике Колумбије, кад је септембру венецуелански конгрес усвојио нови Устав, који ју дефинира као суверену државу, готово истовремено као и Еквадор.[2]
Република Нова Гранада законски је створена као суверена држава, након усвајања Устава у новембру 1831., ратифицираног 1832. под предсједањем генерала Јосéа Марíе Обанда, привремено задуженог за владу.[2]
Нова република простирала се на територију Департмана Цундинамарца Вицекраљевства Нова Гранада из 1810.[2] То је био простор од неких 2.243,000 км² ограничен између Костарике, Карипског мора, Венезуеле, Бразила, Еквадора и Пацифика, на ком је 1851. живјело 2 милиона становника.[2] Нова држава реформирала је државну управу, укинула департмане Велике Колумбије, и умјесто тога подјелила земљу на 19 провинција: Верагуа, Панама, Цхоцó, Цартагена, Санта Марта, Риохацха, Соцорро, Памплона, Момпóс, Антиоqуиа, Мариqуита, Вéлез, Цасанаре, Боготá, Неива, Цауца, Буенавентура, Попаyáн, Пасто, Арма и Цáцерес.[2]
Францисцо Сантандер водећа политичка личност након Болíвара био је предсједник од 1832. до 1837. Његову владавину обиљежио је напредак земље, у којој је почео и индустријски развој. Грађански рат који је почео након његове смрти 1840. означио је крај тих тенденција и улазак земље у кризу.[1]
Модерна политичка хисторија Колумбије започела је крајем 1840-их раздвајањем на Либералну и Конзервативну партију. Генерал Томáс Циприано де Мосqуера, конзервативац за свог првог мандата (1845.-49.) је као као предсједник укинуо државни монопол на продају духана и замјенио га приватним, тиме је повећао производњу и извоз духана, али је смањио буџетски приход државе.[1]
Смјенио га је генерал Јосé Хиларио Лóпез, из радикалне фракције Либералне партије, која је циљ имала провести реформе које би народу донијеле више слобода. Његова влада укинула је ропство и читав низ пореза и монопола, али је укинула заједничко власништво над земљом домородачких индијанаца. Та мјера довела је до тог, да су њихове мале парцеле у пар година, покуповали велепосједници, па су постали наполичари и још сиромашнији.[1]
Порез тога Лóпез је службено одвојио цркву од државе, преузео образовање из њених руку и подвргао ниже свећенике изборима.[3]
Владавина либерала изазвала је реакцију конзервативаца, који су искористили незадовољство осиромашеног становништва и понудили нови устав који је довео до стварања нове државе - Гранадинске Конфедерације.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Тхе републиц то 1930” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 8.1.2023.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „Репúблица де ла Нуева Гранада 1831-1858” (шпањолски). Согеоцол. Приступљено 7.1. 2023.
- ↑ „Неw Гранада” (енглески). Цоунтрy Студиес (Либрарy оф Цонгресс). Приступљено 8.1. 2023.