Привидна магнитуда
| Прив. маг. | Небеско тело |
|---|---|
| −26,8 | Сунце |
| −12,6 | пун Месец |
| −4,4 | Максималан сјај Венере |
| −2,8 | Максималан сјај Марса |
| −1,5 | Најсјајнија звезда у видљивом спектру: Сиријус |
| −0,7 | Друга најсјајнија звезда: Канопус |
| +0,0 | Дефинисана нулта тачка у стара времена - Вега |
| +3,0 | Најтамније звезде видљиве из градова |
| +6,5 | Најтамније звезде видљиве голим оком |
| +12,6 | Најсјајнији квазар |
| +27 | Најтамнији објекти видљиви 8m телескопом |
| +30 | Најтамнији објекти које у видљивом подручју може детектовати свемирски телескоп Хабл |
| +38 | Најтамнији објекти које ће у видљивом подручју моћи детектовати планирани OWL (2020) |
Привидна звездана величина, видљива величина или магнитуда (латински: магнитудо), м) одређује привидну јачину сјаја неког небеског тела. Хипарх је, у 2. веку пре нове ере, звезде видљиве голим оком разврстао у шест категорија и тиме именовао шест привидних величина, а то је урадио тако да су најсјајније звезде биле звезде прве звездане величине, а оне најслабијег сјаја - шесте. Појавом примене телескопа и ради увођења прецизности данас звездана величина неког небеског објекта може бити и децималан број и негативна. Сјај звезде често се изражава у звезданим величинама у облику 1м,4.
Субјективни осећај надражаја
[уреди | уреди извор]Привидна звездана величина не представља објективну величину сјаја неке звезде, већ јачину осећаја надражаја детектора као што је око. Веза између субјективне привидне величине звезде и објективне физичке величине - осветљености (Е) дата је Погсоновим законом.
Веза са апсолутном звезданом величином
[уреди | уреди извор]Како се звезде налазе на различитим удаљеностима од Земље, привидна звездана величина нам није од користи при поређењу укупног интензитета сјаја неке две звезде уколико се налазе на различитим удаљеностима, што је најчешћи случај. Због тога се уводи апсолутна звездана величина (M). Веза између апсолутне и привидне звездане величине дата је формулом:
где је р удаљеност тела од Земље изражена у парсецима, а лог логаритам за основу 10. Дата формула се може представити и као:
где је годишња паралакса звезде изражена у угловним секундама. При томе користимо једнакост:
Привидне величине неких небеских тела
[уреди | уреди извор]Привидна звездана величина Сунца износи -26,м6, пуног Месеца -12м,6, а звезде Сиријус -1м,4.