Постојна
Постојна
| |
---|---|
Панорама градског центра | |
Координате: 45°46′Н 14°12′Е / 45.767°Н 14.200°Е | |
Држава | Словенија |
Покрајина | Нотрањска |
Статистичка регија | Нотрањско-крашка |
опћина | Обчина Постојна |
Површина | |
- Укупна | 33.3 км²[1] |
Висина | 556.4 |
Становништво (2013.) | |
- Урбано подручје | 9.170[1] |
- Урбана густоћа | 275.4 стан./км²[1] |
Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
Поштански број | 6230 |
Службене странице www.постојна | |
Карта | |
Постојна (талијански: Постумиа, њемачки: Аделсберг) је град на Красу у Словенији од 9.170 становника[1], он је и административни центар Обчине Постојна.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Постојна лежи на југозападу Словеније на Сјеверном красу, удаљена око 48 км од центра Љубљане.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Постојна се у писаним документима први пут спомиње 1226. и 1262. и то као село - Вилла де Арнесперцх, а тек 1369. спомиње се под именима Постоyна, Постхојма.[2] Како се преко тог територија још од античких времена обављао промет између Апенинског полуотока и Источне Европе, - 1432. тад још малено село добило је статус трговишта.[2]
Стара Постојна изгорјела је у пожар]]у 1689., па је умјесто ње изграђено ново насеље, са зградама за тадашњу администрацију.
Велика прекретница за Постојну била је изградња Царске цесте Љубљана - Врхника - Трст, са краком према Ријеци, почетком 19. вијека. Она је помогла да се дотадашње село претвори у град, а још већи напредак био је долазак жељезнице 1857. јер је тад порастао број посјетиоца Постојнске јаме, тако да је 1909. мјесто добило статус града.[2]
Постојна је од 1794. постала сједиште жупе, припреме за то трајале су још од 1777. кад је архитект Леополд Хофер, направио пројект за градњу нове веће цркве св. Стјепана.[2]
Између два рата Постојна је припадала под Краљевину Италију (Венезиа Гиулиа).[2]
Познати суграђани
[уреди | уреди извор]- Борут Пахор, политичар и предсједник Словеније.
Привреда
[уреди | уреди извор]Поред Постојнске јаме најзначајнији привредни погон у граду била је дрвна индустрија Јавор, основана након Другог свјетског рата, која је данас у стечају.
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Службене странице Опћине Постојна Архивирано 2008-12-30 на Wаyбацк Мацхине-у (sl)