Пиццоломини
| Пиццоломини | |
|---|---|
 | |
Пиццоломини је племићка породица из Сиене, утјецајна у политици Републике Сиене још од 12. вијека, као лидери Гвелфа (папинске партије), касније су постали моћни банкари са филијалама у Француској, Енглеској и по Апенинском полуотоку.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Према породичној легенди они воде поријекло од етрурског краља Ларса Порсена, који је владао градом Клузијем.[1] Пиццоломини су већ у 12. вијеку играли важну улогу у аристократској Републици Сиена. Током 13. вијека породица је досегла до свог економског врхунца, и поред тога што су двапут протјерани из свог родног града, који је тад био центар Гибелина (царске партије). Успјели су пребродити економске кризе 14. вијека, захваљујући великим улагањима у земљи, па им је због тог 1458. цар Светог Римског Царства Фриедрицх III.. додјелио титулу палатинских кнежева.[1]
Породица Пиццоломини дала је велик број генерала, прелата, књижевника и двоје папа. Енеа Силвио постао је Пио II. (1458.-64.) а његов нећак Францесцо - Пио III. (1503.).[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Пиццоломини Фамилy” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 16. 12. 2017.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Пиццоломини Фамилy (en)