Петрова гора
Петрова Гора
| |
|---|---|
Локација
| |
| Држава |  Хрватска
|
Петрова гора је планина на Кордуну, у Хрватској. Према настанку спада у старије геолошке формације. Богата је шумом и водом, релативно ниска, али са бројним брдима, усјецима и потоцима.
Име
[уреди | уреди извор]Прије године 1097. име планине је било Гвозд, по жељезу (гвожђе) које се могло тамо наћи. Године 1097. дошло је до битке између мађарског краља Коломана и хрватског краља Петра Свачића, у којој је Свачић погинуо, а Хрватска изгубила самосталност за идућих 900 година. По погинулом краљу народ је планину прозвао Петрова гора.
Други свјетски рат
[уреди | уреди извор]- За више детаља о овој теми, в. Петрова гора у Народноослободилачкој борби.
У Другом свјетском рату, планина је постала склониште српском народу који је бјежао испред усташког терора, а послије и партизанска база. Усташе и окупатор су спровели низ офанзива на планину, у којима је углавном страдало цивилно становништво.
Најтеже је било у прољеће 1942., када се мањи дио људи спасио из непријатељског обруча, док је око 10000 убијено. Укупно је на Кордуну, чија је Петрова гора централни дио, страдало око 27000 људи у рату (30% предратног становништва). Као успомена на те догађаје, настала је пјесма „На Кордуну гроб до гроба“.
Међутим, партизански отпор никад није уништен, дијелом захваљујући и систему земуница и скровишта које је било тешко открити. Централна партизанска болница је радила од 1941. до 1945, заједно са штампаријом листа „Вјесник“, радионицама, складиштима и другим објектима. У близини је и партизанско гробље.
Споменик на врху Петровац
[уреди | уреди извор]- За више детаља о овој теми, в. Споменик устанку народа Баније и Кордуна.
Споменик на највишем врху Петровац је саграђен као успомена на страдање српског становништва и партизански отпор у Другом свјетском рату. То је било и поприште једне од очајних епизода Другог свјетског рата, када је око 300 Срба наоружаних само рогуљама, изгинуло нападајући усташе утврђене на врху Петровац, за вријеме пробоја обруча на Петровој гори 1942. године.
Са врха споменика може се понекад видјети Загреб, који је удаљен око 70 км.
Највиши врхови
[уреди | уреди извор]- Мали Петровац, 512 m
- Велики Петровац, 507 m, мјесто споменика
- Мали Велебит, 325 m
Биљке и животиње
[уреди | уреди извор]Од дрвећа највише је заступљена буква, затим храст китњак, обични граб и питоми кестен. Још се јављају бријест, јавор, јасен, клен, дивља трешња, црна јова, цер и друге врсте дрвећа.
Од животиња, честе су срна, дивља свиња, дивља мачка, јазавац, куна златица, куна бјелица, ласица, лисица, зец, пух и вјеверица. Међу птицама су чести јастреб кокошар, кобац птичар, шумска сова, сврака, шојка крешталица, фазан, ћук, дивља грлица, сива врана и друге.
Велики број јестивих печурки (гљива) је присутан, и брање истих доноси додатни приход становницима.
Занимљива мјеста
[уреди | уреди извор]- Централна партизанска болница. Комплекс дрвених брвнара из 2. СР, у Пишином гају. Ту је била партизанска болница, штампарија листа Вјесник, земунице и гробље.
- Муљава, мотел на прилазима врху Петровац из правца Војнића.
- Мали Петровац, остаци темеља католичког манастира из 14. вијека.
- Краљев гроб, наводно мјесто гроба хрватског краља Петра Свачића.