Operacija Torch
Операција Торцх | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Сегмент Другог свјетског рата | |||||||
Искрцавање америчких трупа у Алгиерсу | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Сједињене Државе Уједињено Краљевство Слободна Француска Канада Низоземска Аустралија |
Вишијевска Француска Трећи Реицх | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Дwигхт Еисенхоwер Георге Паттон Ллоyд Фредендалл Андреw Цуннингхам Хенри д'Астиер Јосé Абоулкер |
Франçоис Дарлан Цхарлес Ногуèс Фриx Мицхелиер Ернст Калс | ||||||
Снаге | |||||||
107,000 | 60,000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
497+ убијених 720 рањених |
1,346+ убијених 1,997 рањених |
Оператион Торцх (у почетку се звала Операција Гyмнаст) је била британско-америчка инвазија Француске Сјеверне Африке у Другом свјетском рату на Сјеверноафричком бојишту, отвореном 8. студеног 1942.
Совјетски Савез је инзистирао на потреби да САД и Велика Британија започну операције у Еуропи и да отворе други фронт како би се смањио притисак њемачких снага на совјетску војску. Док су се Американци залагали за Операцију Следгехаммер - искрцавање у окупираној Еуропи што је прије могуће, Британци су вјеровали да би тај потез завршио катастрофално. Умјесто тог напада, представљен је план напада на Сјеверну Африку, који би очистио Сјеверну Африку од Сила Осовине и унаприједио савезничку контролу Средоземног мора. Такођер, то би била и припрема за инвазију на Јужну Еуропу 1943. године. Амерички предсједник Франклин Делано Роосевелт сумњао је да због операција у Африци неће бити инвазије на Еуропу 1943., али је одлучио подржати британског премијера Wинстона Цхурцхилла.
Позадина
[уреди | уреди извор]У Лондону се још тијеком најжешћих напада на Малту спремали планови за Операцију Торцх која је предвиђала англо-америчко искрцавање у Сјеверној Африци како би се Роммела уклијештило између 8. армије и инвазијских снага. У свези с тим планом биле су разматране и касније акције инвазије на Сицилију и Италију, а Цхурцхилл је заговарао и инвазију на Балкан но због америчког противљења од тога се касније одустало. “Торцх” се састојао од 3 велике операције, искрцавањима код Цасабланце, Орана и Алжира.
Била је то прва заједничка операција војски САД-а и Уједињеног Краљества која је утолико била осјетљивија јер је план изискивао искрцавање на подручје марионетске Француске под заповједништвом маршала Петаина.
Тијек борби
[уреди | уреди извор]Источни дио подручја искрцавања био је под британским заповједништвом, а западни под америчким, а цијелом је акцијом координирао ген. Еисенхоwер. Wестерн Таск Форце био је сачињен искључиво од америчких војника и бродова који су кренули 23. листопада из САД-а. Конвој је имао 28 транспортних бродова с 37,000 војника с тешким наоружањем, 3 бојна брода, 6 крстарица, 1 носач авиона и 40 разарача.
Те су јединице имале задатак осигурати искрцавање у Мароку. При искрцавању Французи су пружили отпор и отворили ватру из обалних батерија и бродова који је брзо сломљен. Но важно је напоменути да је при искрцавању дошло до већег нереда и дезоријентираности нападача што је уз јачи отпор могло имати кобне посљедице. Већ 11. студеног америчка је флота чекала наређење за уништење Цасабланце но у задњи час је објављена њена предаја те је Мароко био чврсто у савезничким рукама.
Друга фаза ове операције изискивала је освајање Орана и Алжира. Ова је инвазијска флота с 72,000 војника (49,000 Американаца) кренула с ријеке Цлyде. Ова је операција била далеко сложенија јер су се бродови при самом испловљавању распоређивали по точкама искрцавања.
С даном пловидбе разлике они су се истовремено нашли пред својим циљевима. Напад на Оран извршили су искључиво Американци због добро познатих догађаја с почетка рата, а осигурање су чинили и 1 бојни брод, 3 носача зракоплова, 1 крстарица, 3 разарача. Алжирску групу с 43,000 војника (10,000 Американаца) штитили су 2 носача зракопова, 6 крстарица и 13 разарача. Ова је група сносила највећи ризик јер су у њеној близини биле концентриране најјаче противничке снаге. На пучини Средоземља налазила се још једна и најснажнија ескадра, она адмирала Цуннингхама која је штитила инвазијску флоту од евентуалног талијанског напада те ју је требала уништити у случају напада. Њезина снага била је импресивна: 4 бојна брода, 2 носача зракоплова, 4 крстарице и 17 разарача.
Ескадре које су напале Оран и Алжир лакше су се орјентирале и снашле јер на том дјелу обале није било мјера замрачења. Између 1 и 3 сата ујутро кренуло је искрцавање. Оно је обављено на 3 мјеста у околици Орана и прошло је без значајнијег отпора Француза. Тек су у самом Орану обална утврђења пружила отпор, али их је ускоро ушуткао бојни брод Роднеy. Ускоро је и 5 француских разарача кренуло у напад на Британце но и они су убрзо уништени те је тако цјелокупна обрана била неутрализирана. Оран је пао.
Алжир је такођер освојен у муњевитој акцији падобранаца који су осигурали околне аеродроме иако је опет дошло до помутње у распореду десантних чамаца, но сва су та неугодна, али јефтина искуства добро дошла савезницима у каснијим операцијама. Ускоро су се размахале копнене борбе између Нијемаца и савезника, а 8. је армија незаустављиво ишла на запад. Тада су се први пута сусреле њемачке и америчке снаге у битци код Кассерине гдје су неискусне америчке јединице претрпјеле тежак пораз.
Још је један догађај непосредно повезан с Операцијом Торцх, а то је самоуништење француске флоте у Тоулону. Наиме Нијемци су одлучили заузети те ратне бродове као што су прије неколико дана учинили с 9 подморница у Бизерти. Но француски војни врх имао је двије фракције, једну прешутно одану де Гауллеу и другу која је била за сурадњу с нацистима. Превагнула је антифашистичка струја те су у драматичној акцији на сидришту самопотопљена 3 бојна брода, 7 крстарица и 30 разарача.
Првом половицом 1943. године британска флота учвршчује свој надзор над Средоземљем те ускоро почиње велика зрачна офанзива савезничког зракопловства на талијанске градове и бродове. Самим почетком 1943. пада Триполи што Монтгомерyјевој 8. армији даје додатну снагу те разбија Роммелову Маретову линију.
Посљедице
[уреди | уреди извор]Избацивањем Сила осовине из Сјеверне Африке савезници су коначно осигурали Суез и јужно Средоземље те си отворили пут за даљње операције усмјерене против фашистичке Италије. Уз ове стратешке добитке заробили су и тисуће најискуснијих војника Роммеловог афричког корпуса.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- http://www.uscg.mil/history/OperationTorch.html
- http://www.historylearningsite.co.uk/operation_torch.htm
- http://www.buzzle.com/editorials/11-7-2002-29827.asp Архивирано 2007-08-25 на Wаyбацк Мацхине-у
- Борис Прикрил, Борба за Средоземље, Знање 1969., Загреб