Окус

'Окус је једно од пет човјекових осјетила (чула). За осјет окуса заслужни су окусни пупољци, који се налазе на језику. Ти пупољци су уроњени у епител језика, а грађени су од потпорних и рецепторских станица из којих излазе нервна влакна која се стапају у живце, који даље воде подражаје у кору великог мозга.

На површини језика, особито на коријену језика, налазе се бројне окусне брадавице, унутар којих се налазе окусни пупољци, које могу подражити само у слини топљиве твари.

Четири су врсте окуса које разликујемо: горко (осјећају га осјетилне станице на коријену језика и непцу), слатко (осјећају га осјетилне станице на врху језика), слано (предњи дио језика, иза осјетилних станица за слатко) и кисело (непце и уз руб језика). То су четири основне врсте окуса, но човјек може разликовати бесконачно много окуса, а у томе помаже и осјет мириса, који надопуњава импулсе који иду према мозгу.

Окус на Wикимедијиној остави