Ники Лауда
| Ники Лауда | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||
| Рођење | 22. 2. 1949. Беч, Аустрија | ||||||||
| Смрт | 20. 5. 2019. (доб: 70) Беч, Аустрија | ||||||||
| Каријера у Формули 1 | |||||||||
| Држава |  Аустрија
| ||||||||
| Трајање | 1971. – 1985. | ||||||||
| Прва утрка | Велика награда Аустрије (1971) | ||||||||
| Прва побједа | Велика награда Шпаније (1974) | ||||||||
| Задња побједа | Велика награда Низоземске (1985) | ||||||||
| Задња утрка | Велика награда Аустрије (1985) | ||||||||
| Момчади | |||||||||
| Марцх, БРМ, Феррари, Брабхам, МцЛарен | |||||||||
| Статистика | |||||||||
| |||||||||
| Најбољи пласман | Првак (1975, 1977. и 1984) | ||||||||
| Подији | 54 | ||||||||
| Бодови у каријери | 420,5 | ||||||||
Андреас Николаус "Ники" Лауда (Беч, 22. фебруара 1949. – Беч, 20. мај 2019) био је аустријски возач Формуле 1. Био је троструки свјетски првак а титуле је освајао у сезонама 1975., 1977. и 1984. Током посљедњег периода живота био је предузетник у авијацији те је основао и водио двије компаније (Лауда Аир и Ники). Такођер је био и менаџер Мерцедесовог Формула 1 тима. Озбиљно се повриједио приликом судара у трци воженој за ВН Њемачке на стази у Нüрбургрингу, 1976. године. Његов Феррари је плануо а Ники је био близу смрти због удисања димних плинова и посљедица тешких опекотина. Међутим, брзо се опоравио и вратио на стазу само шест седмица касније, на утрци за ВН Италије. Ожиљци, као посљедица тешких опекотина били су видљиви на његовом тијелу током остатка живота.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ране године каријере
[уреди | уреди извор]Ники Лауда је рођен 22. фебруара 1949. године у аустријском главном граду Бечу, у богатој породици.[1][2] Његов дјед био је бечки бизнисмен Ханс Лауда. Лауда је постао возач иако породица није одобравала тај његов чин. Након што је прошао периоде вожње у категоријама Мини и Формули Вее, Лауда је врло брзо почео возити у приватним Порсцхе и Цхеврон спортским аутомобилима. У периоду застоја у каријери, подигао је кредит у банци у износу од 30.000 £,[3] и уплатио полису животног осигурања, те почео возити за тим Марцх 1971. године који се у то доба такмичио у Формули 2. Убрзо је промовисан у Ф1 тим, те је у 1972. години возио за Марцх и у Формули 1 и Формули 2. Иако су Ф2 болиди били добри (возачке вјештине Лауде импресионирале су главног човјека екипе Марцх), Марцх-ова сезона 1972. у Формули 1 је била катастрофална. Лауда, у очају и због великог дуга, размишљао је и о самоубиству, али је на крају узео још један кредит од банке и приступио БРМ-у (Бритисх Рацинг Моторс) 1973. године. Међутим, тим којем се Лауда придружио био је у паду те се на приједлог свог колеге из тима, Цлаyа Регаззонија, придружио екипи Феррари за такмичарску сезону 1974. Власник Ензо Феррари је питао Регаззонија о Лауди и након што је добио само похвале на рачун Лауде, уговор је потписан а Ники Лауда је добио довољан износ за уговор да ријеши своје новчане дугове.
Феррари 1974-1977
[уреди | уреди извор]Након неуспјешног почетка 1970-тих а што је резултирало катастрофалним стартом у сезони 1973., екипа Феррарија је потпуно прегруписана под водством Луце ди Монтеземола. Вјеру у тим вратио је мало познати Ники након што је освојио друго мјесто у свом дебију за Феррари, на отварању сезоне за ВН Аргентине. Своју прву побједу остварио је у 4. утрци првенства за ВН Шпаније. Иако је остварио 6 узастопних поле поситионса, због неискуства и механичких проблема на болиду, Лауда је освојио тек још једну побједу у току сезоне 1974. и то за ВН Холандије. Сезону је завршио као четврти, са укупно 38 освојених бодова и 2 прва и 3 друга освојена мјеста.
Након лошег старта и тек петог мјеста у прве четири утрке, Ники поправља учинак и побјеђује у три наредне утрке, односно у четири од наредних пет утрка. Побједу је остварио и у посљедној утрци, утрци за ВН САД-а и са 64,5 освојена бода осваја прву титулу испред конкурента бразилца Фиттипалдија. Његов клупски колега Регаззони заузима 3. мјесто а Феррари осваја своју прву конструкторску титулу. На стази Нüрбургринг поставља најбољи резултат и први је возач који је прешао круг у мање од седам минута.
За разлику од 1975. и упркос напетости између Лауде и Монтеземоловог насљедника, Даниела Аудетта, Лауда доминира почетком сезоне 1976. остваривши четири побједе у првих шест утрка и завршивши као други у коначном поретку возача, иза британца Јамеса Хунта са само бодом заостатка. До своје пете побједе у сезони остварене на 9. утрци по реду, воженој за ВН Велике Британије, Лауда је имао више него двоструко више бодова од својих најближих пратилаца Јодyа Сцхецктера и Јамеса Хунта.
Несрећа на Нüрбургрингу
[уреди | уреди извор]Седмицу дана прије утрке за ВН Њемачке на Нüрбургрингу, иако је био најбржи возач у том тренутку, Лауда је позвао своје колеге да бојкотују утрку, углавном због сигурносних услова који су владали на 23 километра дугој стази. Као разлог за бојкот навео је да организатори немају довољно средстава да правилно управљају тако дугом стазом, укључујући недостатак ватрогасних судова, ватрогасне и сигурносне опреме и сигурносних возила. Већина осталих возача гласала је против бојкота тако да се утрка није одгодила.
1. аугуста 1976. у другом кругу утрке на Нüрбургрингу, на врло брзом лијевом завоју, прије Бергwерка, Лауда је доживио несрећу у којој је његов Феррари скренуо са стазе, ударио у насип, запалио се и при томе ступио у контакт с болидом Бретта Лунгера. За разлику од Лунгера, Лауда је остао заробљен у олупини болида. Возачи Артуро Мерзарио, Лунгер, Гуy Едwардс и Харалд Ертл стигли су на сцену неколико тренутака касније, али прије него што је Мерзарио успио извући Лауду из болида, претрпио је тешке опекотине на глави и нагутао се токсичних плинове који су му оштетили плућа. Иако је носио модификовану кацигу, пјена се стиснула након чега му је кацига склизнула с главе након несреће, оставивши лице изложено ватри. Иако је непосредно након несреће био свјестан и био у стању да стоји, касније је пао у кому.
Лауда је у несрећи претрпио велике повреде у виду ожиљака од опекотина на глави, изгубивши већину свог десног уха, као и косу на десној страни главе, обрве и капке.
Повратак на стазу
[уреди | уреди извор]Лауда је пропустио само двије утрке, појавивши се на конференцији за новинаре у Монзи шест недјеља након несреће, док су му свјеже опекотине још увијек биле повезане. У првој утрци послије несреће, на ВН Италије освојио је треће мјесто. Његово одсуство и учешће на утркама под дојмом несреће искористио је Јамес Хунт који је у пет утрка послије несреће Лауде у три наврата побиједио и на крају заузео прво мјесто с бодом испред Лауде.
Наставак каријере
[уреди | уреди извор]У сезони 1977. Лауда још увијек наступа за Феррари. Прву побједу у новој сезони остварује у трећој утрци за ВН Јужноафричке Републике. Сезону завршава на првом мјесту с укупно 72 бода и истим бројем побједа (укупно 3) као и први му пратилац Јодy Сцхецктер али с 6 других мјеста. Сљедећих сезона наступа за Брабхам-Алфа Ромео (сезона 1978 и 4. мјесто), Пармалат Рацинг Теам (сезона 1979; 14. мјесто), МцЛарен (сезоне од 1982 до 1985. при чему осваја 5, 10, 1. и на крају 10 мјесто)
