Нîмес
Нîмес | |||
---|---|---|---|
| |||
Основни подаци | |||
Држава | Француска | ||
Градоначелник | Јеан-Паул Фоурниер | ||
Регион | Лангуедоц-Роуссиллон | ||
Департман | Гард | ||
Становништво | |||
Становништво (2011-01-01) | 144,940[1] | ||
Густина становништва | 895,52 ст./км² | ||
Географија | |||
Координате | 43°50′16″Н 4°21′39″Е / 43.837778°Н 4.360833°Е | ||
Временска зона | УТЦ+1, лјети УТЦ+2 | ||
Надморска висина | 21 - 215 м | ||
Површина | 161.85 км² | ||
Остали подаци | |||
ИНСЕЕ код | 30189 |
Ним (фр. Nîmes, окс. Нимес) је град у јужној Француској. Налази се у региону Лангдок-Русијон и департману Гар. По процени из 2005. има 144.600 становника. Ним има богату историју, још из доба Римљана, а представља популарну туристичку дестинацију.
Кућа Каре у Ниму | |
---|---|
Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
Француска | |
Регистриран: | 2023. |
Врста: | Културно добро |
Мјерило: | ив |
Угроженост: | но |
Референца: | УНЕСЦО |
Име
[уреди | уреди извор]У римско доба овај град се звао Немаусус (лат. Немаусус) што значи „од извора“. Симбол и штит града Нима је крокодил привезан за палму са натписом ЦОЛНЕМ, што је била скраћеница од Колонија Немаусус (лат. Цолониа Немаусус), при чему се мислило на колонију римских ветерана из Нилске кампање. После 15 година ратовања легионари су добијали земљу у равници Нима. Ним се налазио на римском друму Вија Домитија (лат. Виа Домитиа), који је изграђен 118. пне., а повезивао је Италију са Шпанијом.
Историја
[уреди | уреди извор]Археолози су помоћу депозита нашли присуство људи 4.000. пне.-3.500. пне. Налазиште припада неолиту. Број људи је порастао за 1000 година бронзанога доба. Близу је нађен и менхир, који је висок преко 2 метра и потиче из 2500. пне., а нађени су и остаци насеља из бронзанога доба. Ратник Грезан се сматра најстаријом скулптуром у јужној Галији. Ним је 50. пне. постао римска колонија и ту се налазе новчићи са натписом НЕМ.ЦОЛ, што значи Колонија од Немеауса. Октавијан Август је Ним учинио главним градом Нарбонске Галије. Изградио је шест километара дуга утврђења са 14 кула и са вратима, од којих су данас остала само двоја читава. Град је тада имао 60.000 становника. Имао је изграђен Форум и акведукт. Од појединих споменика ништа није остало, сем натписа да су постојали. Амфитеатар је изграђен у 2. веку. Град је напредовао до краја 3. века. Већ тада се појавио ризик инвазија. Започела је криза трећега века. Визиготи, Бургунди и Остроготи су долазили једни после других да пљачкају богатства римскога царства. Након варварских инвазија уследила је 710. инвазија Мавара из Шпаније. Град Ним је 754. када га је освојио Пипин Мали био само сенка некадашњега просперитетнога галско-романскога града. Каролинзи су донели релативан мир, али наново су почеле локалне невоље у феудална времена 12. века. Трајало је то до времена Луја Светога. Током тога времена градом су заједнички управљали бискуп и витезови. Када је Луј Свети уз помоћ Рејмонда VII од Тулуза успоставио краљевску власт у Лангдоку Ним је постао власништво француских краљева. За време 14. и 15. века у долини Роне је дошло до низа инвазија, које су упропастиле економију и донеле глад. Невоље су се појачале са религиозном поделом. Ним је био протестантско упориште, па је осетио пуну силу репресије и братоубилачкога сукоба, који се наставио до средине 17. века. Средином 17. века започиње период просперитета, када су реконструиране многе грађевине, а становништво је порасло од 21.000 на 50.000. Након европске економске кризе уследила је Француска револуција са периодом политичких и религиозних сукоба, белим терором, економским назадовањем, убиствима, пљачком и палежом. Ред је деломично успостављен 1815., па је Ним поново био просперитетан град.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Ним је био један од најбогатијих римских градова Галије. Још увек се може видети неколико остатака римских споменика око Нима
- Римски амфитеатар, елиптичнога облика из 1. или 2. века. Представља једну од најбоље очуваних арена у Француској. Данас се још увек користи за борбу бикова и за концерте
- Мезон Каре (квадратна кућа) је мали римски храм, који је изграђен 19. пне. и био је посвећен прерано преминулим синовима Агрипе. Касније је претворен у храм царског култа. Квадратна кућа је 2023. год. уврштена на листу УНЕСЦО-ове свјетске баштине.[2][3]
- Жарден де ла Фонтен из 18. века
- акведукт Пон ди Гар, који је изградио Агрипа, а користио се за транспорт воде са оближње Гароне
- Велика римска кула на оближњем брду
- катедрала је деломично романичка, а делимично готичка
Демографија
[уреди | уреди извор]2006. | 2011. |
---|---|
144.092 | 144.940 |
Становништво Нима по годинама:[4][5]
1881 | 1891 | 1901 | 1911 | 1921 | 1931 | 1936 | 1954 | 1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2005 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
63552 | 71623 | 80605 | 80437 | 82774 | 89213 | 93736 | 89107 | 99775 | 123292 | 127933 | 124220 | 128471 | 133406 | 144600 |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Натионал Институте оф Статистицс анд Ецономиц Студиес”.
- ↑ „Француска, споменици уписани на листу свјетске баштине”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 19. 5. 2021.
- ↑ „Кућа Каре у Ниму”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 5. 1. 2024.
- ↑ „Инсее Ценсус”. Архивирано из оригинала на датум 2007-08-06. Приступљено 2010-07-26.
- ↑ „Инсее Ценсус”. Архивирано из оригинала на датум 2009-02-13. Приступљено 2010-07-26.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Градска интернет презентација
- Римски Ним Архивирано 2008-05-17 на Wаyбацк Мацхине-у
- 103 фотографије Архивирано 2007-02-10 на Wаyбацк Мацхине-у
- Фото-галерија Архивирано 2007-02-16 на Wаyбацк Мацхине-у