Милан Шуффлаy

Милан Шуффлаy

Милан пл. Шуффлаy (ч. Шуфлај; Лепоглава, 8. студеног 1879. - Загреб, 19. вељаче 1931.) је био хрватски повјесничар, књижевник и националистички политичар, познат као један од утемељитеља албанологије, аутор првога хрватског знанственофантастичног романа те једна од најпознатијих жртава политичког насиља у раздобљу шестојануарске диктатуре.

Животопис

Рођен је у Лепоглави у релативно сиромашној племићкој обитељи мађарског подријетла. Полазио је загребачку гимназију, а повијест је студирао на Загребачкоме свеучилишту, гдје је и докторирао. У гимназији и на Свеучилишту био је далеко најбољи ђак, али награда, бриљантни прстен, припала је другоме, што га је веома погодило. Још као свеучилиштарац владао је француским, њемачким, талијанским, енглеским, свим славенским језицима, такођер латинским, старогрчким и средњогрчким. Касније је свладао новогрчки, албански, хебрејски и санскрт. Тадија Смичиклас га је држао својим најдаровитијим студентом; био му је асистент код редигирања Академијина Цодеx дипломатицус. Постао је повјесничар Балкана, увјерен да је једино исправно прошлост Хрвата истраживати из балканске позиције и тако особно прекида с увријеженим мишљењем хрватских повјесничара да су Хрвати представници Запада и у опреци спрам Балкана.

Проучавао је хрватску средњовјековну повијест и албанску прошлост. Мађарски повјесничар Тхаллоцзy, видећи у њему велики талент којега ваља привући у мађарски табор, доводи га у Будимпешту гдје за малу плаћу ради у Народном музеју. Бан Рауцх га, мимо приједлога свеучилишнога сената, именује изванредним свеучилишним професором у Загребу год. 1908. Међутим, кад је за бана дошао његов даљњи рођак Томашић, с којим је био у трајним непријатељским односима, морао је отићи са Свеучилишта.

За вријеме првог свјетског рата је почетком 1915. присилно мобилизиран, макар су свеучилишни професори били ослобођени војне дужности. Отпуштен је ускоро због болести и тада пише своје најзначајније радове.

У новој држави Краљевини СХС ухићен је због велеиздаје (шпијунирања у корист стране државе) и изведен пред суд заједно с такођер оптуженим Ивом Пиларом. Шуффлаyев одвјетник је био Анте Павелић, будући вођа усташког покрета. Шуффлаy је осуђен на три године и шест мјесеци тамнице а пресуда је снажније одјекнула у иноземству, него у Хрватској. Колеге знанственици из бројних земаља покушали су му исходити помиловање, али узалуд. Казну је издржао у Сријемској Митровици. По изласку из затвора посвећује се опет знанственоме раду.

Године 1924. Шуффлаy се прикључио Чистој странци права (франковцима). Године 1928. је након атентата на Стјепана Радића и хрватске заступнике у београдској скупштини у дјелу Хрватска у свјетлу свјетске хисторије и политике изнио тезе према којој су "психе" Хрвата и Срба због припадности двама различитим цивилизацијама - западној и оријенталној - толико различите да њихов суживот, а поготово онакав у коме би Хрвати били у подређеном положају, немогућ. Такођер је изнио и тезу о томе да ријека Дрина представља "границу свјетова", односно "природну" границу будуће хрватске државе а што ће све до краја 20. вијека бити један од темеља великохрватске, односно хрватске националистичке идеологије.

Поред знанствених дјела, написао је и први хрватски знанственофантастични роман, На Пацифику год. 2255., па се сматра утемељитељем хрватске знанственофантастичне књижевности.

На тражење албанске владе и бечке Академије знаности наставља дјело Јиречека и Тхаллоцзyја, приређује III. свезак архивске грађе Цодеx албаницус. Вративши се из Албаније примио је пријетеће писмо, а онда су учестали нападаји на њ кроз тисак.

Убојство

Недуго потом непознати нападачи су Шуффлаyа причекали на прагу куће и разбили му лубању чекићем. Потом су провалили у стан и однијели у рукопису зготовљен III. свезак Цодеx албаницус. Против починитеља убојства власти Краљевине Југославије никада нису провели истрагу, те се због тога вјерује да се били повезани с интегралистичким југославенским односно про-режимским организацијама. Као особе укључене у убојство су се спомињали Никола Јукић, члан организације Млада Југославија, односно Бела Марковић, генерал краљевске војске.

Шуффлаyево убојство је одјекнуло у међународној јавности. Тако су Алберт Еинстеин и Хеинрицх Манн позвали су преко Међународне лиге за права човјека културну јавност да просвједује против злочина извршенога над Миланом Шуффлаyем.

Режим је забранио погребне манифестације везане уз Шуффлаyа. Он је, успркос својој правашкој идеологији, сахрањен на мирогојском гробљу у аркадама које су припадале Хрватској сељачкој странци, чиме се настојало симболички његову жртву повезати са мучеништвом Радића и других заступника убијених три године раније.

Као особе које су опљачкале Шуффлаyев стан су се навели полицијски агенти Белошевић и Зwергер. Након убојства су премјештени у Београд. Послије успоставе Бановине Хрватске су банске власти тражиле њихово изручење како би им се судило и евентуално расвијетлило Шуффлаyево убојство. Међутим, њиховом захтјеву до избијања травањског рата није удовољено.

Добио је највише албанско одличје посмртно 2003. године, када је одржан у Албанији и велики знанствени скуп о њему.

Дјела

• Хрватска и задња прегнућа источне империје под жезлом трију Комнена (1901)
• Дие Далматинисцхе Приватуркунде (1904)
• Ацта ет дипломата рес Албаниае медиае аетатис иллустрантиа (заједно с Јиречеком и Тхаллоцзyјем, Беч, 1913. и 1918. други свезак)
• Костадин Балшић (1392-1401): хисторијски роман у 3 дијела - повијесни роман (1920)
• Срби и Арбанаси (1925)
• На Пацифику год. 2255.: метагенетички роман у четири књиге - знанственофантастични роман (први пут укњижен 1998)
• Хрватска у свијетлу свјетске хисторије и политике : дванаест есеја (1928, претискано 1999)
• Хрвати у средовјечном свјетском виру (1931)
• Изабрани есеји, прикази и чланци (1999)
• Изабрани есеји, расправе, прикази, чланци и кореспонденција (1999)
• Изабрани политички списи (у едицији Стољећа хрватске књижевности, 2000)

Екстерни линкови

• Милан Шуффлаy