Ментол
Ментол | |||
---|---|---|---|
ИУПАЦ име |
| ||
Други називи | 3-п-Ментанол, Хексахидротимол, Ментоментол, пеперминтни камфор | ||
Идентификација | |||
ЦАС регистарски број | 89-78-1 | ||
ЦхемСпидер[1] | 15803 | ||
УНИИ | YС08XХА860 | ||
РТЕЦС регистарски број токсичности | ОТ0350000, рацемски | ||
Јмол-3Д слике | Слика 1 Слика 2 | ||
| |||
| |||
Својства | |||
Молекулска формула | C10Х20О | ||
Моларна маса | 156.27 г мол−1 | ||
Агрегатно стање | бели или безбојни кристали | ||
Густина | 0.890 г·цм−3, чврст (рацемски или (−)-изомер) | ||
Тачка топљења |
36–38 °Ц (311 К), рацемски | ||
Тачка кључања |
212 °Ц (485 К) | ||
Растворљивост у води | мало растворан, (−)-изомер | ||
Опасност | |||
Опасност у току рада | Иритант, запаљив | ||
Р-ознаке | Р37/38, Р41 | ||
С-ознаке | С26, С36 | ||
Тачка паљења | 93 °Ц | ||
Сродна једињења | |||
Сродна алкохоли | Циклохексанол, Пулегол, Дихидрокарвеол, Пиперитол | ||
Сродна једињења | Ментон, Ментен, Тимол, п-Цимен, Цитронелал | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
Инфобоx референцес |
Ментол је органско једињење које се може направити синтетичким путем[2], или добити из пеперминта и других уља нане. Он је воскаста, кристална супстанца, прозирна или беле боје, која је чврста на собној температури и отапа се на нешто вешој. Главни облик ментола у природи је (−)-ментол, који има (1Р,2С,5Р) конфигурацију. Ментол има локална анестетичка и контраиритантска својства, и у широкој је употреби за олакшавање мањих иритација грла. Ментол такође делује као слаб агонист капа опиоидног рецептора.
Структура
[уреди | уреди извор]Природни ментол постоји као један чист стереоизомер, скоро увек (1Р,2С,5Р) форм (доњи леви угао на дијаграму испод). Осам могућих стереоизомера су:
У природном једињењу, изопропилна група је у транс оријентацији са метил и хидроксил групом. То се може приказати на следеће начине:
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Цлаyден Јонатхан, Ницк Греевес, Стуарт Wаррен, Петер Wотхерс (2001). Органиц цхемистрy. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-850346-6.
Литература
[уреди | уреди извор]- Е. Е. Турнер, M. M. Харрис, Органиц Цхемистрy, Лонгманс, Греен & Цо., Лондон, 1952.
- Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс, 71ст едитион, ЦРЦ Пресс, Анн Арбор, Мицхиган, 1990.
- Тхе Мерцк Индеx, 7тх едитион, Мерцк & Цо, Рахwаy, Неw Јерсеy, УСА, 1960.
- Перфумер & Флаворист, Децембер, 2007, Вол. 32, Но.12, Пагес 38–47