Пређи на садржај

Манастир Клисура

Извор: Wikipedija
Манастир Клисура

Црква Св. архангела Михаила и Гаврила
Координате 43° 40′ 21" СГШ, 20° 06′ 05" ИГД
Држава  Србија
Година оснивања крај XIII века
Ктитор
Локација Добраче
Јурисдикција СПЦ


Координате: 43° 40′ 21" СГШ, 20° 06′ 05" ИГД
Манастир Клисура или раније познат као Манастир Добрача[1] је активан женски манастир који потиче из средњег века и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Налази се код села Добраче, 13 километара јужно од Ариља, у клисури Моравице, по којој је добила назив[1]. Манастирска црква, посвећена светим архангелима Михајлу и Гаврилу, подигнута је крајем XIII века у Рашком стилу, по угледу на оближњу цркву светог Ахилија, у данашњем Ариљу, у којој се тада налазило седиште Моравичке епископије.

Прошлост манастира

[уреди | уреди извор]
Црква Св. архангела са звоником

Није познато ко је и када подигао манастир, али се на основу стилских одлика тј. припадности Рашком стилу и сличности са црквом светог Ахилија, његов настанак смешта на крај XIII века.

Током морејског рата, крајем XVII века,манастирска црква је, највероватније 1688.године, запаљена, а после његовог краја и Велике сеобе Срба,манастир је 1690. године запустео.

Манастирска црква је обновљена 1798. године, а током Првог светског рата,Аустроугарске снаге су у неколико наврата,током 1915. и 1916.године, упадале и уништавале по манастиру. Ново разарање манастир је доживео за време Другог светског рата, када су бугарске окупационе снаге запалиле и уништиле део манастирског комплекса.

После завршетка рата, подигнут је нови конак, а од 1961. године функционише као женски манастир.

Архитектура и унутрашњост

[уреди | уреди извор]

Манастирска црква има једнобродну основу са полукружном олтарском апсидом на истоку,нартексом и дрвеним егзонартексом у облику трема на западу и осмостраном куполом, која се уздиже над наосом. Узор за њено подизање је црква светог Ахилија, а слична је манастирским црквама у Придворици,Морачи и Светој Тројици на Овчару.

Првобитни живопис у њеној унутрашњости је уништен 1688.године, када је црква спаљена, а фреске које се данас налазе у њеној унутрашњости дело су академског сликара Јарослава Кратине и настале су 1952.године, који је класичним хришћанским мотивима, придодао и личности из народне епике, попут Косовке девојке, Мајке Југовића, Војводе Рајка и других. Иконостас у цркви сачињавају 42 иконе и дело је Димитрија Посниковића, који га направио 1867.године. У њега је уградио 31 икону насликану у Одеси и 11 које је он сам насликао.

Литература

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]