Манастир Клисура
| Манастир Клисура | |
 Црква Св. архангела Михаила и Гаврила | |
| Координате | 43° 40′ 21" СГШ, 20° 06′ 05" ИГД |
| Држава |  Србија
|
| Година оснивања | крај XIII века |
| Ктитор | |
| Локација | Добраче |
| Јурисдикција | СПЦ |
Координате: 43° 40′ 21" СГШ, 20° 06′ 05" ИГД
Манастир Клисура или раније познат као Манастир Добрача[1] је активан женски манастир који потиче из средњег века и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Налази се код села Добраче, 13 километара јужно од Ариља, у клисури Моравице, по којој је добила назив[1]. Манастирска црква, посвећена светим архангелима Михајлу и Гаврилу, подигнута је крајем XIII века у Рашком стилу, по угледу на оближњу цркву светог Ахилија, у данашњем Ариљу, у којој се тада налазило седиште Моравичке епископије.
Прошлост манастира
[уреди | уреди извор]
Није познато ко је и када подигао манастир, али се на основу стилских одлика тј. припадности Рашком стилу и сличности са црквом светог Ахилија, његов настанак смешта на крај XIII века.
Током морејског рата, крајем XVII века,манастирска црква је, највероватније 1688.године, запаљена, а после његовог краја и Велике сеобе Срба,манастир је 1690. године запустео.
Манастирска црква је обновљена 1798. године, а током Првог светског рата,Аустроугарске снаге су у неколико наврата,током 1915. и 1916.године, упадале и уништавале по манастиру. Ново разарање манастир је доживео за време Другог светског рата, када су бугарске окупационе снаге запалиле и уништиле део манастирског комплекса.
После завршетка рата, подигнут је нови конак, а од 1961. године функционише као женски манастир.
Архитектура и унутрашњост
[уреди | уреди извор]Манастирска црква има једнобродну основу са полукружном олтарском апсидом на истоку,нартексом и дрвеним егзонартексом у облику трема на западу и осмостраном куполом, која се уздиже над наосом. Узор за њено подизање је црква светог Ахилија, а слична је манастирским црквама у Придворици,Морачи и Светој Тројици на Овчару.
Првобитни живопис у њеној унутрашњости је уништен 1688.године, када је црква спаљена, а фреске које се данас налазе у њеној унутрашњости дело су академског сликара Јарослава Кратине и настале су 1952.године, који је класичним хришћанским мотивима, придодао и личности из народне епике, попут Косовке девојке, Мајке Југовића, Војводе Рајка и других. Иконостас у цркви сачињавају 42 иконе и дело је Димитрија Посниковића, који га направио 1867.године. У њега је уградио 31 икону насликану у Одеси и 11 које је он сам насликао.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Општина Ариље - културни ресурси: Манастир Клисура Архивирано 2014-08-08 на Wаyбацк Мацхине-у, Приступљено 16. 2. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Ариље: Културно-историјско наслеђе”. Архивирано из оригинала на датум 2011-09-19. Приступљено 15. 11. 2011.
- „Манастир Клисура”. Приступљено 15. 11. 2011.
