Лоуис XV од Француске
Лоуис XV (Луј, Људевит) (15. вељаче 1710. - 10. свибња 1774.), краљ Француске 1715. - 1774.
Прадјед Луја XV. Луј XIV. одлучује мало времена прије своје смрти да Луј није способан за своје дужности тако за свог насљедника проглашава сина из другог брака Луја Аугуста . Против те одлуке одмах по смрти Луја XIV. 1. рујна 1714. долази до отворене завјере с циљем њеног рушења. Разлоге за то морамо прије свега потражити у жељама племства да се ослаби поредак краљевог апсолутизма којега би нови пунољетни краљ могао наставити.
Службено проглашење Луја XV. за краља тако наступа с неколико дана закашњења тек након одлуке парламента града Париза који поништава ред насљеђивања одређен од Луја XIV.. Моћ стечену овом одлуком парламент више никад неће препустити, тако да је готово тијеком цијелога свог живота Луј XV. био осуђен на суживот с парламентом који нема одређене овласти.
Краљ Луј XV. је био веома популаран тијеком својих првих двадесетак година власти. То раздобље је било вријеме мира и опоравка веома потребног послије ратова његовог претходника. Колика је стварна заслуга краља за то се данас не може утврдити пошто у овом раздобљу државом управљају регент и премијер, док се сам краљ не бави с политиком.
Крај те политике завршава одлуком о уласку у Рат за аустријско насљедство (1740 - 1748). Тај рат по свом завршетку не доноси ништа Француској осим појаве непопуларности некад вољеног краља који је преузео директно управљање државом 1743 . године. Основни разлог за ту непопуларност био је повратак освојене Белгије Аустрији мировним споразумом. На вијест о том споразуму у Француској настаје узречица: Глуп као мир.
Први хици новог рата који формално почиње 1756. године испаљени су још 1754. британском инвазијом француских колонија у Америци. Тај рат је у повијест Еуропе уписан под називом Седмогодишњи рат. Он завршава комплетним колонијалним поразом Француске која је Паришким мировним споразумом из 1763. године морала Великој Британији предати Канаду и одрећи се права на индијски потконтинент. У покушајима смиривања становништва огорченог мировним споразумом Луј XV. се одлучује на анексију Лотарингије 1766. године коју насљеђује његова жена као и куповину Корзике 1768 . године од банкротиране Генове.
Задње године Луја XV. најбоље описује извјештај аустријског велепосланика у Паризу својој влади: "Народно незадовољство је опће. Сви разговори су о смрти и отрову. Чак и у Версаиллесу су се појавили постери с пријетњом по живот краља". На крају у тој напетој атмосфери с страхом од могуће парламентом вођене побуне краљ 1771. године доноси одлуку о његовом укидању.
Луј XV. који је владао већину раздобља уз сурадњу с парламентом умире од болести сам омраженији чак и од Луја XIV. 10. свибња 1774. године. Није могуће наћи већу контрадикцију између те мржње и молитви за оздрављење одржаних на подручју цијеле Француске тридесет година раније тијеком његове тешке болести.
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- Луј XV. на ББЦ повијест
- Француска од Луја XV. до Наполеона
| Претходник: | Краљ Француске | Насљедник: |
| Луј Аугуст | Луј XVI |
