Лињи
Лињи | |
---|---|
Школа | Цх'ан |
Лични/особни детаљи | |
Рођење | непознато Кина |
Смрт | 866 |
Важнија мјеста | |
Титула | Цх'ан учитељ |
Вјерска каријера | |
Учитељ | Хуангбо Xиyун |
Линчи Јихсуан (Лíњì Yìxуáн; поједностављени кинески: 临济义玄; традиционални кинески: 臨濟義玄; Wаде-Гилес: Лин-цхи I-хсüан, јапански: Rinzai Gigen) (? - 866 ЦЕ) био је кинески будистички учитељ из доба династије Танг, познат као оснивач Лињи школе чан будизам.
Живот
[уреди | уреди извор]Линчи је потицао од породице по имену Хсинг (邢 Xинг) из Чаоџоуа, коју је као младић напустио како би се посветио проучавању будизма у разним школама.
Линчи је постао ученик чан учитеља Хуангбоа (黃蘗希運) али је, према Запису о Линчију, доживео пробуђење разговарајући са усамљеним монахом по имену Дају (大愚 Дàyú). Линчи се потом вратио код Хуангбоа како би наставио учење. Године 851. је дошао у храм Линчи у Хебеију, где је узео име по њему; оно је постало назив за нови правац чан будизма.
Учење
[уреди | уреди извор]Фокусирајући се на искуство пробуђења, неоптерећено текстовима и учењима, за Линчија је карактеристична снажна иконокластичка реторика:
Ако желите исправно разумевање, не смете дозволити да вас други обмањују. Треба да убијете све на шта наиђете, било изнутра или споља. Ако сретнете Буду, убијте Буду. Ако сретнете патријархе, убијте патријархе... Тад можете постићи своје ослобођење.[1]
– Линчи
Недостатак самопоуздања је разлог што они који покушавају да постигну будинство тако често оману да следе свој пут. Ји-хсијан је говорио:
Данас људи који се баве култивисањем духа не успевају да постигну своје циљеве. Њихова грешка је у томе што немају вере у себе ... Желите ли да знате ко су патријарси и Буда? Сви ви који сте преда мном патријарси сте и Буда.[1]
Линчи је значајно допринео формулисању зен концепта неделања. По Линчију, најбоља метода култивисања у циљу постизања будности је не упражњавати никакво култивисање. Култивисати себе значи вршити намеран напор, што је делање (yу-wеи). То делање ће сигурно дати неки добар учинак, али он неће бити вечит, јер је узрокован. А "кад се сила узрока исцрпе, човек се враћа пролазном".[1] Тако је најбоља метода култивисања ума неделање, обављање својих послова без намерног напора или сврховитости. Ји-хсијан је говорио:
У постизању будинства нема места намерном напору. Једини је начин и даље наставити обичне и узбуђења лишене радње: вршити велику и малу нужду, носити одећу, јести оброке и лећи кад се уморите. Прост човек ће вас исмејати, али мудар ће разумети.[1]
Све што човек ваља да чини јесте да обавља свакодневне радње и ништа више. Иако су то једноставне ствари, није их лако обављати несврховито, без икаквих веза. То је оно што ч'ан учитељи називају култивисање некултивисањем.[1]
Литература
[уреди | уреди извор]- Ју-Лан, Фунг (1977). Историја кинеске филозофије. Београд: НОЛИТ.
Извори
[уреди | уреди извор]Повезано
[уреди | уреди извор]Будистичке титуле | ||
---|---|---|
Претходи: Хуангбо Xиyун |
Ринзаи Зен патријарх |
Слиједи: Xингхуа Цуњианг |