Лимун

Лимун
	Плодови лимуна
Научна класификација
Царство:	Плантае;
Дивизија:	Магнолиопхyта;
Разред:	Магнолиопсида;
Подразред:	Росидае;
Ред:	Сапиндалес;
Породица:	Рутацеае;
Род:	Цитрус;
Врста:	C. × лимон;
Двојни назив
	Цитрус × лимон често C. лимон; (L.) Бурм.ф.

Лимун (лат. Цитрус x лимон) је стабло из рода Цитрус (породица Рутацеае) и његов плод овалног облика. Резултат је давног крижања по свој прилици помела и цитроне, али већ стољећима успијева као самостално стабло које се размножава резницама или цијепљењем. Ријеч лимун је настала од арапске ријечи лīмūн (لیمون).

Опис

Лимун је мање дрво, високо од 3 до 6 метара. Млади избоји и цвјетни листићи су љубичасти. Плод је жуте боје, унутрашњост му је безбојна, овалног до готово округлог облика, обично уз петељку мало удубљен са шиљастим завршетком на супротном крају. Кора може бити лагано храпава или глатка, а с унутрашње стране обложен је бијелом спужвастом овојницом која се зове албедо и није јестива. Лимунови листови су тамнозелени и расту наизмјенице на стаблу. Цвијетови су бијели и мирисни, имају пет латица. Биљка се понекад узгаја као украс, али опћенито насади се узгајају ради добивања плодова.

У одговарајућем поднебљу лимуново дрво роди два пут годишње. Прољетна цватња из које израстају набољи плодови траје најмање два мјесеца. Исто толико дуго зрели плодови могу чекати брање на грани, што дозвољава непрекидно брање тијеком цијеле зиме, од студеног па до травња или свибња. Друга цватња, која се у комерцијалним насадима изазива присилно, траје у коловозу и рујну, а плодови се почињу брати у свибњу, одмах након што се поберу задњи зимски плодови.

Један лимун има око 57% јестиве твари, на кору отпада 40% а на сјеменке око 3%. Наравно, при томе се мора узети у обзир да су то просјечне вриједности и да разни варијетети могу значајно одступати од наведеног. Из тога произлази да се лимун не користи само за добивање сока и лимунске киселине. Од коре се ради кандирано воће и добивају есенције и пектин. Од сјеменки се добива уље, а остатак се прерађује за животињску храну. Једно одрасло дрво у повољним климатским увјетима даје 600 до 800 плодова годишње.

Подријетло и повијест

Лимун је хибридно воће, култивирано из древног цитрона (Цитрус медица), који је обично мањи и смежуране коре, те је кориштен у Мезопотамији прије око 6000 година. Сматра се да лимун, као и наранча потјече из Кине и Индије.Око 700. је увезен у Перзију, Ирак и Египат. Често је кориштен као украсна биљка. У Еуропу је први лимун увезен у Генову средином 15. стољећа. У Америку стиже 1493., када Кристофор Колумбо доноси сјеме лимуна на Хиспаниолу.

Варијације

Лимун се широм свијета узгаја у небројеним варијацијама које, наводно, више нити ботаничари не регистрирају. Разлике између нових варијација су само у вањском изгледу, док њихове прехрамбена својства и господарски значај остају непромијењени. Наиме, лимун се врло ријетко користи као свјеже воће, тако да мање промјене окуса нису превише важне. За индустријску употребу је добра било која варијација осим, можда, оних које нису довољно трајне, па их се мора врло брзо након брања искористити. Такве су, на примјер, готово непознате варијације црвених и слатких лимуна чији су плодови додуше кисели, али су истовремено и слатки, па их узгајивачи користе као свјеже воће. Њихов плод, кад се убере, мора се потрошити у два-три дана, па је због тога готово непознат.

Лимуне углавном дијелимо на жуте и зелене, но то је само комерцијална подјела, јер расту на истом дрвету. Зелени лимун се развија из прољетног цвијета дрвета умјетно, намјерно изазваном сушом која мора трајати четрдесет дана између липња и српња. Тако добијен прољетни плод има танку, зелену кору и врло сочно "месо". Такав плод подноси дуга путовања и складиштење па је могућ извоз по цијелом свијету. Уобичајени жути плодови, који су уобичајени на тржишту, расту на истом дрвету, само што дозријевају зими. Овај начин кориштења дрвета значајно скраћује његов животни вијек, али како је врло исплатив, врло често се користи.

Користи

Лимун се користи за прављење лимунаде и као украс за пића (на рубу чаше се стави кришка лимуна). Лимун се такођер користи и за прављење мармеладе. Велик је извор лимунске киселине. Користи се често за посвјетљивање косе. Лимунов сок и кора су састојци у припремању сурутке од лимуна. Лимун се такођер користи у припремању колача, шербета, пудинга, тврдих бомбона... Додаје се у шлаг, да би дао шлагу стабилност. Људи често користе кандирану (ушећерену) наранчину кору. Због лијепог мириса лимун служи као освјеживач зрака.

Медицина

Још пуно прије модерне фарамакологије се лимун користио као лијек. Кад се још није знало за витамине и колико су корисни за здравље, лимун је кориштен као лијек. Прије свега, сматрало га се учинковитим средством против крварења отворених рана и за чишћење загнојених рана. Лимун је незамјењив код лијечења скорбута што су знали још антички поморци који су на свако далеко путовање узимали са собом велике залихе лимуна.

На Сицилији, која је имала велике проблеме с опскрбом питком водом, одувијек се у све залихе питке воде стављало свјеже половице лимуна. Људи су из искуства знали да лимун дезинфицира воду, а модерна знаност је то потврдила. Можда из тог прастарог обичаја произлази данашња навика да послужујемо воду с режњем лимуна.

100 г лимуна садржи:
кцал	кЈоуле	вода	масти	калиј	калциј	магнезиј	витамин C
35-56	151-235	84-90 г	0,6 г	149 мг	11 мг	28 мг	51 мг

100 г лимуна тако покрива 71% дневне потребе витамина C за одраслу особу и 7% дневне потребе калија, 1% калција и 9% магнезија. ПХ лимуна јеизмеђу 5.5 и 6.5, а пХ сока од лимуна је 2-3.

Сок и есенција

Плод лимуна садржи од 40 до 50% сока. Боја сока је жута до блиједо зелена, а окус кисео. Садржи до 8% лимунске киселине, мање количине других органских киселина, око 3% шећера и пуно витамина, прије свега C-витамин. Прије употребе га се пастеризира или концентрира. Пастеризирани сок који је и без конзерванса трајан најмање једну годину, користи се као додатак јелима и пићима. Концентрирани сок се обично користи за даљњу индустријску прераду за готова јела и пића. Сок од лимуна се често користи за маринирање меса прије печења, како би месо добило његову арому. Ставља се у ледени и врући чај.

Етерично уље

Лимунско етерично уље је жута текућина с изразитим мирисом на лимун, и потпуно је топиво у алкохолу. Састоји се претежно (око 90%) од лимунина. Индустријски га детерпенирају вакуумском дестилацијом или уз помоћ отапала. Тако прочишћено уље користи се прије свега у прехрамбеној индустрији (ликери, колачи) и за израду парфема. Индустрија средстава за чишћење и детерџената користи уље прије детерпенације и чак га разрјеђује с јефтинијим производима, примјерице с парафинским уљем.

Лимунада

Лимунада је безалкохолно пиће с окусом лимуна, обично направљено од лимуна, воде и сахарозе, а такођер неки произвођачи је праве од мјешавине у праху (као америчка твртка Коол-аид). Назив је добила по француској ријечи лимонаде, што се у многим земљама односи на било које безалкохолно пиће, без обзира на окус.

Мане

Трње са стабла лимуна често узрокује огреботине, јер је јако оштро. Лимуново етерично уље може узроковати дерматитис код људи са осјетљивом кожом. Особе које свјежи једу лимун могу добити осип око усана, јер лимун има јако високу пХ вриједност.

Највећи произвођачи

Подаци се односе на 2004

Ранг	Држава	Количина (1000 т)	Ранг	Држава	Количина (1000 т)
1	Мексико	1.825	9	Италија	550
2	Индија	1.420	10	Турска	535
3	Иран	1.100	11	Египат	300
4	Шпањолска	1.050	12	Перу	255
5	Аргентина	950	13	Јужна Африка	210
6	Бразил	950	14	Чиле	150
7	САД	732	15	Гватемала	143
8	Кина	618	16	Грчка	110

Повезано

Лимета