Леград

Леград
Основни подаци
Градоначелник	Младен Вернић
Жупанија	Копривничко-крижевачка
Становништво
Становништво (2001-/-2011-/-2021)	2.764
Географија
Координате
Површина	62,62 км²
Леград Леград (Хрватске)
Остали подаци
Поштански код	48317 Леград

Леград је насеље и сједиште истоимене опћине у Хрватској. Налази се у Копривничко-крижевачкој жупанији.

Земљопис

Некада град, а данас заправо сеоско насеље Леград је опћинско средиште у Подравини (Копривничко-крижевачка жупанија), 18 км сјеверно од Копривнице; 1276 становника (2001.). Лежи на 132 м апс. висине, близу ушћа Муре у Драву.

Повијест

Спомиње од 1384.. У XV. ст. добио статус трговишта (оппидум), од 1610. има грб. Године 1643. Фердинанд III. је Леграду додијелио привилегиј слободног трговишта, а средином XVII. ст. се кратко спомиње као град (цивитас).

У XVI. ст. улази у састав посједа Зринских који у Леграду уређују сједиште Леградске или Међимурске капетаније изградивши протуосманску утврду 1567. године. Леград је кратко био под османском влашћу (1577. - 1579. и 1600. ). У XVII. и XVIII. ст. у Леграду су развијени трговина и цехови (Стари цех – 1677., чизмарски - 1697., бродарски 1717., ткалачки 1747., млинарски 1768. и др.). Од 1671. дјелује тридесетница, а од 1682. се спомиње солана. Крајем XVII. и почетком XVIII. ст. с више од 3000 становнија Леград је највеће насеље жупаније Зала, те једно од највећих насеља у сјеверозападној Хрватској. У близини је кратко постојала утврда Нови Зрин (1661. - 1664.). Леград се меандрирањем, након поплаве 1710. нашао на десној, подравској обали Драве. Након што је од 1848. - 1861. био у саставу Хрватске, Леград је до 1918. у саставу мађарске жупаније Зала. Под мађарском окупацијом 1941. - 1945. Католичка жупа се спомиње 1540. Од друге пол. XVI. до почетка XVIII. ст. већина становништва су протестанти па дјелатност католичке жупе замире пред налетом протестантизма (мала скупина протестаната и данас живи у Леграду).

Католичка жупа је обновљена 1641. када је изграђена дрвена црква. Год. 1769.-1784. саграђена је данашња барокна црква са заобљеним светиштем у којему су вриједне зидне илузионистичке слике. У парку се налази група пилова из XVIII. ст. Занимљиво је да је Леград у другој половици XIX. стољећа добио жељезничку станицу с данашње мађарске стране ријеке Драве, а та је жељезничка станица све до прије неколико година носила назив Леград. У другој половици XX. ст. долази до развоја кошараштва, а у близини Леграда је пронађено богато налазиште земног плина. Велики потенцијал овом мјесту даје налазиште термалних вода у оближњем селу Кутњак.

Славни људи

• Петар Берке
• Фрањо Слаби
• Драгутин Фелетар

Споменици и знаменитости

• Барокна црква Пресветог тројства у Леграду
• Барокни трг с пиловима у Леграду
• Купалиште на ријеци Драви
• Барокни гостињац из 18. стољећа
• Језеро Шодерица
• Оринтолошки резерват Велики пажут

Образовање

• Основна школа Леград

Култура

• КУД "Зрин" Леград

Спорт

• Граничар Леград један је од најпознатијих ногометних клубова у жупанији. Натјече се у четири категорије:
  • пионири
  • јуниори
  • сениори
  • ветерани.

Момчади су промјењивог карактера, па их често видимо на челу и на средини љествице. Највећи успјех у посљедњих 5 година је освајање јуниорског првенства.

• ШРК "Смуђ" Леград
• Ловачка удруга "Куна" Леград