Лав IX
| Лав IX. Леон IX | |
|---|---|
 | |
| Право име | Бруно Хугонис |
| Папинство почело | 1049. |
| Папинство завршило | 1054. |
| Претходник | Дамаз II. ( 1048.- 1049.) |
| Насљедник | Виктор II. (1054. - 1057.) |
| Рођен | 21. липња 1002. Егуисхеим, Елзас |
| Умро | 19. травња 1054. Рим |
| Остали папе имена Лав | |
Свети Лав IX. био је папа од 1049. до 1054. године, познат прије свега по улози у догађајима који ће довести до великог Црквеног раскола између католика и православаца 1054. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Елзасу као Бруно вон Егисхеим-Дагсбург, као син локалног грофа по имену Хуго, а који је био у сродству с њемачким краљем Конрадом II. Бруно се образовао у Тоулу, гдје је прво служио као каноник, а потом као бискуп од 1026. године. С тог је мјеста касније обављао дипломатске мисије за краља и цара Хеинрицха III.
Његов долазак на мјесто папе је услиједио неколико мјесеци по смрти папе Дамаза II, чији је кратки понтификат био означио прекид с периодом анархије у Риму изазваним међусобно супротстављеним папама из супарничких аристократских кланова. I као његов претходник, уживао је подршку Хеинрицха III, али и делегата из самог Рима, који су цијенили његово опредијељење за клинијевске реформе. У децембру 1048. га је за новог папу изабрала скупштина у Wормсу. Бруно је, међутим, инзистирао на томе да папом постане у складу с одредбама канонског права, односно од стране римских бискупа и народа. Стога се из Wормса запутио прво у Бесанçон, гдје се сусрео с утицајним опатом Хугом од Цлунyја, а потом га је реформски настројени редовник Хилдебранд (будући папа Гргур VII) пратио у Рим. Тамо је стигао у фебруару 1049. гдје је уз одушевљење грађана формално изабран за папу те узео име Лав IX.
Већ за неколико мјесеци, односно за Ускрс је у Риму организирао велики црквени синод на коме је донио нове одредбе усмјерене против симоније као и за увођење обавезног свећеничког целибата. Потом се упутио на путовање по Француској, Италији и Њемачкој гдје је предсједао на локалним синодима. Године 1050. је, пак, организирао синод посвећен контроверзним учењима Беренгара од Тоурса. Године 1052. је још једном путовао у Њемачку, настојећи осигурати подршку цара Хеинрицха III против Нормана који су почели угрожавати јужне границе папске државе.
Хеинрицх, међутим, није имао разумијевања за тај проблем, па се Лав окренуо Бизантинцима и цару Константину IX Мономаха. На Нормане, окупљене око грофа Апулије Онфрои де Хаутевиллеа, је кренула бизантска војска под Аргиром, док је сам Лав IX организирао и водио војску коју су чинили контингенти италијанских градова-држава, лангобардских кнежева и швапских витезова. Лавово настојање да Нормане уклони оружаном силом је доживјело фијаско у битци код Цивитатеа 1053. приликом које је савезничка војска разбијена, а сам папа заробљен.
Лав је неколико мјесеци провео у кућном притвору у Беневентоу прије него што је пуштен. Тада се посветио спору који је изазвало понашање бизантских функционара у јужној Италији. Цариградском патријарху је Михаилу Керуларију послао писмо у коме тврди да једино римска Црква посједује духовни и свјетовни империум, а као аргумент користио контроверзну Константинову даровницу. Писмо је у Цариград почетком 1054. однио кардинал Хумберт од Силва Цандиде који је умјесто преговора на Михаила бацио анатему, а на што је Михаило анатемизирао њега; тиме је створена Западно-источна шизма која још увијек траје.
Лав IX је у међувремену умро, а наслиједио га је његов сународњак Виктор II.
