Кораљни гребен Белизеа

Резерват кораљног гребена Белизеа
Резерват кораљног гребена Белизеа
Свјетска баштина – УНЕСЦО
	Белизе
Регистриран:	1996. (20. засједање)
Врста:	Природно добро
Мјерило:	вии, иx, x
Угроженост:	1992.-
Референца:	УНЕСЦО

17°18′56″Н 87°32′4″W / 17.31556°Н 87.53444°W / 17.31556; -87.53444

Кораљни гребен Белизеа чини серија кораљног гребења који се протежу уздуж обале Белизеа, око 300 метара на сјеверу до 40 км на југу. Овај кораљни гребен, дуг око 300 км, је дуги дио 900 км дугог Мезоамеричког кораљног гребена који се контонуирано пружа од Цанцúна на сјевероисточном врху Yуцатáнског полуотока, дуж тзв. Ривијере Маyа, до Хондураса, што га чини другим највећим кораљним гребеном на свијету, након Великог кораљног гребена у Аустралији.

Резерват природе кораљног гребена Белизеа заузима велику већину гребена, око 960 км², укључујући 7 морских резервата (Хол Цхан), 450 цаyа спруди као што су Амбергрис Цаyе, Цаyе Цаулкер, Цаyе Цхапел, Ст. Георге'с Цаyе, Лонг Цаyе, Нортхерн Цаyе и Сандборе Цаyе) и 3 атола као што је Велика Плава Рупа. Кораљни гребен Белизеа је једно од биолошки најразноврснијих екосустава на свијету, те је дом за око 70 врста тврдих и 36 врста меканих кораља, 500 врста риба и стотине врста бескраљешака. Но како је тек 10% гребена истражено, претпоставља се да 90% врста тек треба открити^[1]. Због тога је Резерват природе кораљног гребена Белизеа уписан на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Америци 1996. године, а на попис угрожених мјеста свјетске баштине је доспио 2009. године због сјече шуме мангрова и претјераног развоја који је довео до расипања гребења^[2] Знанственици вјерују како је усљед олуја и глобалног загријавања, што је изазвало избјељивање кораља, од 1998. године оштећено око 40% кораљног гребена Белизеа. Како се овај тренд наставља, многи вјерују како гребен нема могућност опоравка^[3].

Кораљни гребен Белизеа је витално риболовно подручје и најпопуларнија туристичка дестинација Белизеа, коју сваке године посјети око 260.000 рониоца из цијелога свијета^[4].