Пређи на садржај

Кихну

Извор: Wikipedija
Кихну
Кyнö, Кüхнö
Локација Кихнуа
Подаци
Локација Балтичко море
Координате 58°7′48″Н23°59′24″Е
Држава  Естонија
Главно насеље Лемси, Линакüла, Роотсикüла, Сääре
Површина 16,38 км²
Број становника 604 (2004.)
Обала Кихнуа

Кихну (њемачки: Кüхнö) је естонски оток у Балтичком мору. Површина отока је 16,4 км², те је највећи оток у Ришком заљеву и седми по величини естонски оток. Дужина отока је 7 км, ширина 3,3 км а највиша точка је на 8,9 м надморске висине. Према подацима из 2004. године на отоку живи 604 становника распоређених у четири насеља (Лемси, Линакüла, Роотсикüла и Сääре), просјечна густоћа насељености 36,87 стан./км². Заједно са сусједним отоцима чини опћину Кихну која је једна од најмањих опћина у земљи с површином од 16,8 км ².

Култура и знаменитости

[уреди | уреди извор]

Балтички отоци Манија и Кихну су насељени маленом скупином аутохтоног становништва чији су мушкарци годинама морали рибарити на отвореном мору, док су жене остајале и скрбиле за оток. Жене су постале заштитнице традиционалне културе укључујући ручне радове, плесове, игре и глазбу. Вунене рукавице üлалистмине и пругасте сукње су познате у многим земљама. Глазба је особито била важна у традицији Кихнуа, а подразумијева вјерске гозбе и друга славља, али и древне предкршћанске руно пјесме (Калевалска љествица) које се изводе у народној ношњи украшеној јаким бојама и симболима древних легенди и епова.

Захваљујући географској изолацији и снажном осјећају духа заједнице и баштине предака, становници Кихнуа су успјели сачувати своје обрте и обичаје. Културни крајолик Кихнуа је од 2003. године по заштитом УНЕСЦО-а као нематеријална свјетска баштина[1].

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Остали пројекти
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Кихну