Кеила, Естонија
Кеила
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 59°18′Н 24°25′Е / 59.300°Н 24.417°Е | |
| Држава |  Естонија
|
| Округ | Харју |
| Градска права | 1938. |
| Власт | |
| - гувернер | Енно Фелс |
| Површина | |
| - Укупна | 11.2 км²[1] |
| Становништво (2021.) | |
| - Град | 10,078[1] |
| - Густоћа | 898.2 стан. / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+2 (УТЦ+3) |
| Поштански број | 76603[1] |
| Позивни број | 67[1] |
| Карта | |
  Кеила Позиција Кеиле у Естонији | |
Кеила (њемачки: Кегел) је град од 10,078 становника[1] на сјеверозападу Естоније у Округу Харју.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Кеила лежи у доњем току ријеке Кеиле, удаљена 11 км од Балтичког мора и 26 км југозападно од Таллинна. Она је трећи по величини град у Округу Харју, након Таллинна и Маардуа.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Изнад Кеиле прије неких хиљаду година постојало је село, али оно је први пут документирано 1241. у данском регистру под именом Кеикæл.[2] То се десило зато јер су сјеверну Естонију заузели су Данци -1219., који су за мјесто жупне цркве одабрали брдо код Кеиле.
Оргиналну дрвену цркву из 13. вијека, посвећену арханђелу Михаелу, замијенила је камена подигнута крајем 14. вијека.[3] Уз цркву се формирало насеље од десетак кућа и стотињак становника.[3] Кеикæл је као дански феуд - 1433. продан Ливонском реду.[2] Ред је на ријечном отоку (данашњи Јõепарк) изградио утврду, чији су темељи угледали свијетло дана након археолошких искапања 1976.[3]
Град је уништен пљачкама за Ливонског рата (1558-83), а након тог у периоду 1601-02. и због глади и куге.
Изградња жељезничке пруге Таллинн-Палдиски 1870. донијела је прекретницу у развоју, јер су тад трговци и подузетници почели куповати терене и градити куће и погоне.[3] Након тог је 1905. изграђена и пруга до Хаапсалуа, у то вријеме Кеила је била насеље од око 65 кућа.[3]
У међуратном периоду Кеила је 1925. постала насеље са правом на локалну управу, па је 1938. добила је и статус града.[3]
За Другог свјетског рата град су 23. септембра 1944. од напредовања Црвене армије браниле не само јединице Wехрмацхта већ и јединице естонске војске. Због тог су бројни грађани затварани и депортирани.[2]
Након рата за Естонске Совјетске Социјалистичке Републике од 1950. до 62., Кеила је била административни центар истоименог рајона. У том периоду почела је убрзано брзо расти као сателитско насеље Таллинна, али и као економски и културни центар западног Округа Харју.[2]
Електрификација жељезничких пруга до Таллинна 1958., Клоогаранне 1960., Палдискогог 1962. и Риисипереа 1981. знатно је унаприједила промет.[2]
У исто вријеме у Кеили је почела с радом мала задружна грађевинска организација (данашњи АС Харју КЕК), која је пуно утјецала на развој мјеста.[3]
Привреда
[уреди | уреди извор]Највећи индустријски погони налазе се периферији града, уз цесту Таллинн-Палдиски, ту се налази и данашњи Харју КЕК Гроуп, који је подигао индустријски парк на 48 хектара.[2] У њему ради више од 20 фирми (ПКЦ Еести АС, Енсто Електер АС, Гламоx ХЕ АС, АС Драка Кеила Цаблес, АББ АС, Саајос АС, АС Харју Електер, ВИДА Пацкагинг Еести ОÜ и други) које запошљавају око 1500 људи.[2]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]Кеиле има уговоре о пријатељству са сљедећим градовима;[4]
Барсбüттел, Њемачка
Бирштонас, Литванија
Хуиттинен, Финска
Луннер, Норвешка
Нацка, Шведска
Сигулда, Латвија
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Естониа: Цоунтиес, Цитиес анд Тоwнс” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 8.10. 2021.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 „Кеила” (естонски). Еести Ентсüклопеедиа. Приступљено 7.10. 2021.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „Хисторy” (енглески). Кеиле Линн. Архивирано из оригинала на датум 2021-10-10. Приступљено 7.10. 2021.
- ↑ „Систер цитиес оф Кеила” (енглески). Систер цитиес. Приступљено 7.10. 2021.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Кеила Линнавалитсус (en)
|  | |
Јаанилинн (Ивангород) и Петсери (Печори) анектирани су од стране Совјетског Савеза 1945. године те су данас дио Русије. | ||