Јохан I од Шведске
| Јохан I | |
|---|---|
| |
| Кованица са монограмом Јохана Сверкерссона | |
| Шведски краљ | |
| Владавина | 1216. - 1222. |
| Претходник | Ерик X Кнутссон |
| Насљедник | Ерик XI Ерикссон |
| Пуно име | |
| Јохан Сверкерссон | |
| Династија | Сверкер |
| Отац | Сверкер II Карлссон |
| Мајка | Ингегерд Биргесдоттер Броса |
| Рођење | око 1201. ? |
| Смрт | 10. март 1222. Висингсö |
| Покоп | Самостан Алвастра |
Јохан I рођен као Јохан Сверкерссон (?, 1201. - Висингсö, 10. март 1222.), био је шведски краљ од 1216. до 1222.[1]
Сверкер је био син краља Сверкера II Карлссона и његове друге жене Ингегерд Биргесдоттер[1], отац га је још 1204. прогласио јарлом, што је у оно вријеме била титула равна престолонасљеднику.
Биографија
[уреди | уреди извор]Кад је 10. април 1216. умро од туберкулозе стари краљ Ерик X Кнутссон, његов син Ерик Ерикссон није се још ни родио, па је избор пао на Јохана.
Прве три године док је Јохан био малољетан краљевством су владали регенти. Окруњен је тек кад је навршио 18 година - 1219. у Линкöпингу.[1]
Дански краљ Валдемар II покушавао је на све могуће начине спријечити крунидбу, у жељи да она припадне његовом нећаку Ерику Ерикссону, позивајући се и на папу, па је његова жалба створила проблеме Краљевском савјету.[1]
Фолкунгзи који су помогли у његовом избору, имали су и велики утјецај на Јохана, као његови савјетници. Његову кратку владавину обиљежило је неколико мјера против централистички организиране цркве, тако да му је и папа Хонорије III писао критичка писма, жаливши се на именовање бискупа[1] мимо Ватикана. Поред тога он је увео још једну новину, тражио је да феуди даровани бискупима за њихово уздржавање, припадну након њихове смрти поновно монархији. За папу једном поклоњено имање, било је неотуђива имовина једном за свагда, па је младом Јохану упутио оштре критике и на рачун тога, позивајући се на свог претходника Луција III. који још за времена надбискупа Јоханнеса 1185. издао посланицу о заштити оставинске имовине.[1]
С друге стране Фолкунгзи који нису били тако одани и потчињени папи, хтјели су да Швеђани буду ти који бирају своје краљеве и бискупе. Жељели су створити шведску националну цркву, у којој ће утјецај папа бити ограничен.[1]
Као контрапунк томе Јохан је 1220. подузео успјешни крижарски рат по Финској и Естонији. Тамо је стару естонску утврду Лихулу коју је заузео, претворио у центар из којег се требао ширити даљњи мисионарски рад, па се вратио у Шведску.[1]
Ту мисију су рано ујутро 8. аугуста 1220. напали непокрштени Естонци са отока Сааремаа и побили готово све шведске војнике, међу њима и јарла Карла и бискупа од Линкöпинга.[1]
Јохан је оболио и нагло умро, навршивши једва 21 годину, како се није оженио, био је посљедњи владар од Династије Сверкер.
Покопан је у Самостану Алвастра у Öстергöтланду.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]| Претходник: | Шведски краљ | Насљедник: |
| Ерик X Кнутссон | Ерик XI Ерикссон |
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Јохан I Сверкерссон на порталу Хисториска Персонер Архивирано 2016-03-05 на Wаyбацк Мацхине-у (sv)