Јан III. Собјески

Јан III. Собјески
Краљ Пољско-Литавске уније, краљ Пољске, Велики војвода Литве
Владавина	1674-1696
Крунидба	2. вељаче 1676
Претходник	Михал Корyбут Wиśниоwиецки
Насљедник	Аугуст II. Јаки
Супруга	Марија Казимир Лоуисе
Дјеца	Јакуб Лудwик Собјески Тереса Теофила Собјеска Аделаида Лудwика Собјеска Мариа Тереса Собјеска Тереса Кунегунда Собјеска Александер Бенедyкт Собјески Константy Włадyсłаw Собјески Јан Собјески (1683 - 1685)
Династија	Собјески
Отац	Јакуб Собјески
Мајка	Зофиа Теофиллиа Данлоwицз
Рођење	17. коловоза 1629 Олеско Лавов, Украјина
Смрт	17. липња 1696 Wиланów, код Варшаве

Јан III. Собјески (пољски: Јан III Собиески) (17. коловоза 1629. - 17. липња 1696.) је један од најзначајнијих владара Пољско-Литавске Уније, од 1674. до своје смрти краљ Пољске и Велики војвода Литве. Његова 22-годишња владавина обиљежена је стабилизацијом прилика у Пољско-Литавској Унији, којој је то били пријеко потребно након тешких разарања иза Шведске агресије и Устанка Богдана Хмељницког. Био је омиљен међу својим поданицима, јер је био и сјајни војсковођа, најпознатији је по својој побједи над Турцима 1683 у Битци код Беча.

Због бројних побједа у биткама са османским царством, сами Турци су га назвали Пољски лав

Животопис

Дворац Олеско

Јан Собјески рођен је 1629 у градићу Олеско поред Лавова у тадашњој Пољској (данас у Украјини) у угледној пољској велепосједничкој обитељи Собјески из клана Јанина. Његов отац Јакуб Собјески, био је Палатин Војводства Русија и Каштелан Кракова, а мајка Зофиа Теофиллиа Данилоwицз била је унука хетмана Станислаwа Жолкиеwског. По завршетку гимназије у Краковском лицеју Ноwодwорек, млади Јан Собјески завршио је филозофски факултет на Јагеловечком свеучилишту (Студиум Генерале) у Кракову. По завршетку студија, заједно са својим братом Мареком Собјеским (1628.-1652.), Јан је отишао на двогодишње крстарење западном Еуропом. Тијеком тих путовања сусрео се и упознао с главним политичким фигурама тога времена: Лујем II. Боурбонским, Карлом II., Енглеским и Вилимом II. Оранским. Путовање му је помогло да научи француски, њемачки и талијански, поред латинског којег је знао од прије а сада добро увјежбао. Знање језика показало се пресудним у његовој каснијој војничкој каријери.

Браћа су се вратила у Пољску 1648 и пријавила у војску као добровољци за вријеме Устанка Богдана Хмељницког. Јан је основао властиту коњичку јединицу (Цхорąгиеw) и заповједао њоме као риттмеистер. Након Битке код Зборива, браћа су се раставила, те је Марек пао у татарско заробљеништво те сљедеће године умро. Јан је пак напредовао до чина пуковника и здушно се борио у Битци код Берестецка. Као врло перспективног војсковођу краљ Иван II. Казимир послао је Собјеског у Истанбул у Османско царство као особног изасланика. У Турској је Собјески студирао татарски и турску војну повијест и тактику.

На почетку велике шведске инвазије на Пољску познате као Шведски потоп, Јан Собјески био је припадник Велике пољске регименте (пука) под командом Крзyсзтофа Опалиńског, палатина Познаńа који се предао и заклео на вјерност шведском краљу Карлу X. Густаву код Ујśцие.

Међутим Собјески се за мање од годину дана вратио са својом јединицом на пољску страну, а након травња 1656, опет се борио за пољског краља.

Заповједник

Јан III. Собјески, слика Јана Матејка

За вријеме тродневне битке за Битке за Варшаву из 1656, Собјески је заповједао са снажном коњичком региментом од 2 000 татарских коњаника, након тога добио је титулу краљева заставника. Као велики поборник француске фракције, Собјески је остао вјеран краљу за вријеме озлоглашеног Лубомирског устанка, што му је додатно помогло у његовој војној каријери.

1665 оженио се Маријом Казимир Лоуисе де ла Гранге д'Арqуиен, истовремено је унапријеђен у чин Великог маршала круне, а слиједеће године у чин Фелд хетмана круне. 1667. године постигао је своју другу велику побједу над Козацима и њиховим савезницима Татарима у битци код Подхајца за вријеме Пољско-козачко-татарских ратова (1666-1671). 5. вељаче 1668 до тада већ славни и цијењени заповједник, промовиран је у Великог хетмана круне, највиши војнички чин у Пољско-литванској унији, тиме је Јан Собјески постао заповједник цјелокупне Пољске војска.

11. студеног 1673 за вријеме Пољско-османског рата 1672.-1676., Собјески је додао још једну велику побједу на свој попис, овај пут побиједио је Турке у Битци код Хотима 1673 и заузео утврду Хотим. Вијест о побједи ишла је истовремено с вијешћу о смрти краља Пољске Михала Корyбута, који је погинуо дан прије битке. То је Собјеског избацило у први план, постао је водећа личност у земљи, тако да је 19. свибња сљедеће године, изабран је за краља Пољско-Литавске Уније. Његова кандидатура била је готово универзално подржана, само десетак чланова изборног тијела било је против. Међу његовим бројним подупиратељима једна од највећих била је његова жена. Јан Собјески је окруњен је за краља, као Јан III. 2. вељаче 1676.

Собјески као краљ

Крунидба краља Јана Собјеског (1676), рељеф из палаче Wиланów

У вријеме кад је Собјески постао краљ Пољске и Литавске уније, то су биле једне од највећих и најгушће насељених земаља у Еуропи. Нажалост тешко разорене након готово пола стољећа сталних ратова.

Државна ризница била је готово празна, а моћни властелини (сзлацхта) нису се обазирали на одлуке локалних власти, судова па чак ни самог краља. Собјески се прво прихватио стабилизирања стања на јужним границама, присиљавајући Османлије да прихвате мировни споразум, чиме је докинуо трајно стање рата на јужној граници. У јесен 1674 на његов захтјев заратило се с Османлијама након тога враћене су утврде Камјањец-Подиљски, Бар и Ресзкów, са њима је поновно успостављена јака обрамбена линија на јужним пољским границама према Украјини.

Јан III. Собјески за Битке код Беча ( слика Јерзyа Сиемигиноwски-Елеутера, око 1686. г, Национални музеј Варшава)

1676 године Татари су отпочели велику контраофензиву и прешли ријеку Дњепар, али нису успјели поновно заузети стратешки град Жораwно, тако да је убрзо након тога потписан мир. Иако је Камјањец-Подиљскиј пао у османске руке, Пољска је ипак добро прошла јер је изградила нову значајну Утврду светог тројства и вратила је под своју власт град Била Церква.

Раздобље мира било је пријеко потребно земљи и учвршћењу власти Јана III. Собјеског, јер његову власт стално су кочили и оспоравали, што сама пољска властела (сзлацхта) а што уплитање страних сила Бранденбурга и Аустрије (Аустрија га је чак покушала свргнути те га замијенити с Карлом Лотариншким). Собјески се отхрвао свему и успио у цијелости реформирати пољску војску.

Војска је реорганизирана тако да је основна јединица постала регимента, пјешаштво је одбацило копља и замјенило их бојним сјекирама а коњица је пак устројена у хусарске и драгунске јединице. Собјески је значајно повећао број топова, и увео нову артиљеричку тактику.

Као дипломат, Собјески је осмислио савез с Француском и Османским царством против Аустријског царства и Бранденбурга. Међутим, његови планови никада нису остварени, тако да су 1683. године коначно потпуно напуштени. Свјесан да Пољској недостајају савезници, а да се налази на рубу рата са већином својих сусједа, Собјески је ушао у савезништво са Леополдом I., царем Светог Римског Царства. Овај савез био је директно усмјерен против Турака а индиректно против Француске, ипак тај савез је имао предност у обрани Пољских јужних граница.

У прољеће 1683 краљевски шпијуни открили су велике турске ратне припреме, Собјески се бојао да би циљеви тих припрема могли бити Пољски градови Лавов и Краков. Како би парирао тој пријетњи, Собјески је почео са великим радовима на утврђивању градова и наредио опћу мобилизацију.

Собјески је своје војне способности показао у рату против Османског царства, његова срчаност у тим сукобима придонијела је учвршћивању његове краљевске позиције. Једна од његових жеља била је да уједини кршћанску Еуропу у крижарском рату, којим би се избацило Турке из Еуропе. Придружио се савезу са Светим Римским Царством и активно укључио у Велики турски рат Свете лиге који је покренуо Папа Иноцент XI. у циљу обране кршћанства.

Битка код Беча

Собјески шаље поруку о побједи Папи након Битке код Беча. (Слика Јана Матејка из 1880, Национални музеј из Кракова)

Карта Пољско-Литавске уније 1686

Највећа побједа Јана Собјеског збила се 1683 за велике Битка код Беча, кад је повео здружене снаге Пољске, Аустрије и Њемачке, против велике османске војске под водством Кара Мустафа.

Још приликом наступања на Беч, Собјески је планирао извести напад 13. рујна, али како су турци били врло близу пробијања бечких зидина наредио је напад већ 12. рујна у четири сата ујутро из покрета. Собјески је напао са својом армијом од 81.000 људи, пуно јаче турске снаге од око 130.000 људи. У пет сати послијеподне, након што је проматрао пјешачке битке с заповједног мјеста на врху бријега, Собјески је наредио и особно повео коњанички напад пољских, аустријских и њемачких хусара, - велики одлучни напад доље низ падину. Турске борбене линије су пробијене, а војска се дала у панични бијег. Већ у пет и тридест Собјески је ушао у напуштен шатор турског заповједника Кара Мустафа и тиме је битка код Беча завршила.

Након ове сјајне побједе папа и многи страни угледници назвали су Собјеског Спасиоцем Беча и западне цивилизације. У писму својој жени Собјески је написао Многи обични људи ми љубе руке, ноге, одјећу, или ме само желе дотаћи и говоре: 'Дајте да пољубим тако храбре руке!

Задњи дани Собјеског

Краљ Јан III. Собјески, посљедњи велики краљ Пољске умро је у граду Wиланówу у Пољској 17. липња 1696. Његова жена Марија Казимир, умрла је 1716 у француском граду Блоис, након тога тијело јој је враћено у Пољску. Покопана је заједно с мужем у катедрали Wаwел, у Кракову, Пољска.

Краља Јана III. Собјеског наслиједио је Аугуст II. који је био на пријестољу највише захваљујући руској подршци, након његове смрти 1733 године, услиједиле су борбе за Пољску круну.

Службена титула

• Његова службена титула на латинском је гласила: Јоаннес III, Деи Гратиа реx Полониае, магнус дуx Литхуаниае, Руссиае, Пруссиае, Масовиае, Самогитиае, Ливониае, Смоленсцие, Кијовиае, Волхyниае, Подлацхиае, Севериае, Цзерницховиаеqуе, етц.

Битке којима у којима је заповједао Собјески

Битка код Подхајца, 1667. Битка код Брацлаwа, 1671. Битка код Могилева1671. Битка код Калника, 1671. Битка код Красноброда, 1672. Битка код Немирова, 1672. Битка код Комарна, 1672. Битка код Калуша, 1672. Битка код Хотима (Цхоцима), 1673. Битка код Бара, 1674.

Битка код Лавова, 1675. Битка код Теребовља, 1675. Битка код Wојниłówа, 1675. Битка код Журавна, 1676. Битка код Беча, 1683. Битка код Штúрово, 1683. Битка код Јазловца, 1684. Битка код Жвањец, 1684. Битка код Иаşиа, 1686. Битка код Суцеаве, 1691.

Пољски краљ

Претходник:	Јан III. Собјески	Насљедник:
Михал, краљ Пољске		Аугуст II.