Пређи на садржај

Изгладњелост

Извор: Wikipedija

Изгладњивање или гладовање представља дуготртајано или потпуно одсуство потрошње хране, односно екстремни облик потхрањености. Тијело се због помањкања витамина, минерала, хране и енергије не може нормално развијати и обављати нормалне функције. Изгладњивање са временом доводи до трајног оштећења органа и лако може довести до смрти.

Према Свјетској здравственој организацији сваки дан од посљедица глади умире више од 25.000 људи, а у сваком тренутку је више од 800 милиона људи кронично потрхрањено. У просјеку, од потхрањености и глади сваких пет секунди умре једно дијете.

Симптоми

[уреди | уреди извор]

Гладовање узрокује губитак тјелесне масти и мишића, с тиме да катаболички процес (процес разградње) почиње тек кад нема уноса храњивих твари, па се мора користити властито тијело.

Симптоми изгладњивања су испочетка везани уз помањкање витамина, а укључују анемију , берибери , пелагра и скорбут. Све те болезни узрокују , едеме , изпушчаје ин срчно попушчање . Све те болести узрокују прољев , едем , осип , и затајења срца. Изгладњела особа је раздражљива, уморна и поспана.

Намјерно изгладњивање

[уреди | уреди извор]
Изгладњела Ливила одбија храну.
Илустрација коју је направио Андрé Цастагне

Изгладњелост може бити посљедица намјерних активности, и тада се за њу користи израз изгладњивање. За то су најчешћи примјери у рату када се бранитељи неког града, зграде, подручја или положаја блокирају, односно опсједају, те им је онемогућена опскрба храном; сврха такве активности јест натјерати их да се предају или напусте положај.

Изгладњелост се у прошлости такођер примјењивала као посебна врста смртне казне, а обично је била примјењивана за припаднике аристокрације и то у облику зазидавања; осуђеници су били живи зазидани у ограничени простор те остављени да након неколико дана или тједан умру од глади и жеђи. Један од најпознатијих примјера је Уголино делла Гхерардесца, који је заједно са синовима и родбином био жив зазидан у торњу Муда у Писи, а што је Данте описао у Божанственој комедији.

I сама особа се може намјерно изгладњивати, било у сврху вршења самоубиства, било из вјерских разлога, било као посебан облик политичког протеста познат као штрајк глађу.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]