Хукавица

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Хукавица је пећина у непосредној близини села Горња Видовска, у подножју брда Главица, општина Велика Кладуша, Босна и Херцеговина.

Пећина се налази на око 13 км од Велике Кладуше. Од магистралног пута Велика Кладуша - Цазин удаљена је око 7 км. На подручју опћине постоји неколико спелеолошких објеката, али само је пећина Хукавица с обзиром на величину, културне остатке, пећинске украсе и лаган приступ погодна за могућу туристичку презентацију.

Морфологија

[уреди | уреди извор]

Пећина Хукавица формирана је у вапненцима који припадају формацији тзв. карбонатног флиша горње креде. Настанак пећине предиспониран је тектонском пукотином правца пружања сјевероисток-југозапад. Обликом је врло једноставна и чини је један дугачки пећински канал. Укупно истражена дужина је 281 м.

Изглед канала дозвољава да се пећина може подијелити на четири цјелине: Улазни канал, Велика дворана, Велики канал и Ниски канал. Улазни канал је простире од улаза у пећину до првог каменог зида. Дужина му је око 33 метра. Ширина канала се креће од 3,5 до 13 метара, а висина од 2 до 3 метра. Улазни канал готово цијелом дужином има облик тунела, да би се на крају проширио у малу дворану. Дно канала покривено је каменом дробином и на мањем дијелу пећинском иловачом. На крају канала је масивни камени зид дебљине 1,8 м. Од пећинских украса у овом дијелу пећине треба издвојити један лијеп саљев, мању групу бигрених када и велики балдахин који виси са стропа. Велика дворана почиње одмах иза каменог зида. Знатних је димензија, ширине око 22 м, ду-жине 33,5 м и висине око 12 м. Дворана има два нивоа. Дно доњег дијела је углавном прекривено пећинском иловачом и ситним шљунком, а виши ниво је покривен, у десном дијелу каменим блоковима и пећинском иловачом , те бигреним кадама у наставку према Великом каналу. Од пећинских украса значајних за Велику дворану треба посебно издвојити велики саљев богат калцитним кристалима и бигреним кадама који заузима готово цијелу лијеву страну иза улаза у дворану. Овај саљев је по својим димензијама и љепоти најмаркантнији морфолошки облик и пећински украс у Хукавици и могао би бити заштитни знак пећине. Већа скупина сталактита и мањих саљева налази се и на зиду дворане изнад каменог зида.

Велики канал се наставља на Велику дворану у правцу сјевероистока. На почетку канал има знатне димензије - ширина 11 м, а висина 10 м, да би се, према крају, постепено смањивао до димензија: ширина око 5 м и висина око 4 м. Велики канал се завршава каменим зидом дебљине 1,1 м који га по ободу у потпуности затвара.. На дну зида остављен је квадратни пропуст димензија 1 x 0,5 м. Укупна дужина Великог канала је око 80 м. У овом дијелу пећине нема неких значајнијих украса, тек неколико мањих скупина сталактита формираних дуж пукотине на стропу. Ниски канал је уствари природни продужетак Великог канала. У опису је издвојен искључиво због физичког преграђивања каменим зидом, а и због наглог смањења димензија. Наиме, већ након десетак метара висина канала се смањује због чега је даљи пролазак могућ само пузањем. На крају истраженог дијела канала висина је свега око 0,3 метра. Укупна дужина истраженог дијела Ниског канала је 135 метара.

Хидротехнички остаци

[уреди | уреди извор]

Од трагова културе човјека треба посебно издвојити камени зид на улазу и два камена преградна зида. Ови зидови су вјероватно остатак неке хидротехничке грађевине. Остаци малтера на стропу улаза индицирају могућност да је и цијели улаз био зазидан или затворен зидом неке грађевине, вјероватно млина. Такви објекти су познати за повремених понора и врела на нашим херцеговачким крашким пољима. Преградни зидови (сада на улазу у велику дворану и на крају Великог канала) су према јединствена појава у пећинама на ширем простору југозападног Балкана. На првом зиду налази се већи отвор квадратног облика који својим димензијама омогућава несметан пролазак човјека у Велику дворану. На пола дебљине зида пролаз се, правилно са обе стране, проширује на ширину 0,88 м. Улога ових проширења је, да буду ослонац за осигураче затварача (врата) овог отвора. Врата су могла бити углављена у проширени дио, а њихова дебљина је била максимално 0,15 м. Исто се понавља и код другог зида. Квалитет израде зидова, њихово данашње стање, облик и димезије отвора упућују на могућу намјену неке врсте затварача подземних водених акумулација из којих се регулисаним протоком испушта вода кроз дужи период. мр. [1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Јасминко Мулаомеровић, Иво Лучић, др. Јасмина Османковић –Сарајево, 2008 -КРШ I ПЕЋИНЕ БОСНЕ I ХЕРЦЕГОВИНЕ

Спољне везе

[уреди | уреди извор]