Хлор

изотоп	заст.	в.п.р.	н.р.	е.р. МеВ	п.р.
³⁵Цл	75,77%	стабилни изотор са 18 неутрона
³⁶Цл	7×10⁻¹³	3,01×10⁵ година	β^-	0,709	³⁶Ар
³⁷Цл	24,23%	стабилни изотор са 20 неутрона
³⁹Цл	траг.	55,7 минута	β^-		³⁹Ар

Тамо где другачије није назначено,
употребљене су СИ јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада

Хлор или клор (Цл, латински - цхлориум, од грчке речи цхлорос која значи "зеленожути") је неметал са атомским бројем 17, припада ВИИА групи. Стабилни изотопи су му: ³⁵Цл и ³⁷Цл.Хлор је жуто зелени гас око 2,5 пута тежи од ваздуха, непријатног, загушљивог мириса, веома отрован. Хлор се користи као средство за избељивање и дезинфекцију. Састојак је многих соли и других једињења. Хлор је веома распрострањен у природи и може се наћи у скоро сваком живом организму. Хлор има веома велик биолошки значај, спада у макроелементе. Јони хлора су једни од најбитнијих ањона у воденим организмима, а сону киселину многе животиње користе за варење. У организму човека од 70 килограма налази се око 95 грама хлора.

Особине

Чист хлор се јавља у виду двоатомских молекула Цл₂. У једињењима се јавља са оксидационим бројем од -1 до +7. Хлор се добро раствара у води и гради хлорну воду, која због насцентног кисеоника има бактерицидно дејство, а служи и за бељење органских боја.

Хлор је хемијски веома активан. У присуству пригушене сунчеве светлости једини се са водоником градећи хлороводоник. У пуној сунчевој светлости ова реакција се одиграва експлозивно. Хлор непосредно реагује са већином елемената и у тим реакцијама настају углавном хлориди. У једном литру воде температуре 10 °Ц раствара се 3,10 литара хлора док при температури од 30 °Ц само1,77 литара. Са водом реагује споро градећи хлороводоник и перхлорну киселину (ХЦлО). Са кисеоником гради 5 различитих оксида. Хлор гради неколико киселина и одговарајуће соли:

хлороводоничну (сону) киселину и хлориде као соли
перхлорну киселину и соли перхлориде
хлорасту киселину и соли хлорите
хлорну киселину и соли хлорате

Добијање

У лабараторијама хлор се може добити оксидовањем хлороводоничне киселине јаким оксидационим средствима МнО₂: МнО₂ + 4ХЦл → МнЦл₂ + Цл₂↑ + 2Х₂О

У индустрији се добија електролизом воденог раствора НаЦл. Том приликом се добијају натријум-хидроксид и хлор.

Примена

Хлор се користи за дезинфекцију воде, за дезинфекцију и избељивање папира и тканина. Коришћен је као бојни отров за време I светског рата, али је замењен практичнијим средствима.

Хлор се доста користи за израду продуката који се користе у свакодневници - боје, намирнице, инсектициди,пластичних маса, нафтних продуката, лекова, растварача и бојних отрова. Хлор се користи и за добијање хлорног креча и брома.

Органска хемија је такође подручије на коме се примењује хлор. Користи се као оксиданс, а и као замена за атом водоника у органским једиењеима.

Употреба хлора за бељење индустријске целулозе, лана, памука и дезинфекцију воде заснива се на његовом оксидационом дејству.

Хисторија

Хлор је откривен 1774 од Шелеа (Царл Wилхелм Сцхееле) реакцијом: МнО₂ + ХЦл за коју је погрешно мислио да је добио гас који садржи кисеоник. Име овом елементу је 1810 године дао Хумпхрy Давy, који је утврдио да је супстанција коју је Шеле открио елемент а не неко једињење у гасовитом облику.

Заступљеност

У природи хлор је заступљен у облику јона Цл^-, који је главни ањон у океанима (јони хлора чине 1,9% масе свих океана). Још већа концентрација хлорових јона је у сланим језерима (уМртвом Мору око 21%).

Већина хлорида је растворљива у води зато веће количине се могу наћи само у сувим пределима или у подземним лежиштима соли.

Токсичност

Гасовити хлор надражује систем за дисање и слузне жлезде, у већим количинама изазива смрт. У ваздуху се може осетити већ у количини од 3.5 ппм, али опасна концентрација је тек преко 1000 ппм. Због тих особина је коришћен као бојни отров у I светском рату. Да би се неутралисао удишу се паре етанола, или разблаженог раствора амонијака.

Повезано

Једињења хлора