Хебрејски језик
| хебрејски језик | |
|---|---|
| עִבְרִית, Иврит | |
 | |
| Државе | Израел |
| Изумро | Мишнајски хебрејски је изумро као говорни језик у 5. стољећу пне., преживио је као литургијски језик заједно с библијским хебрејским за јудаизам. |
| Ревитализација | Модерни хебрејски је оживљен у 19. веку нове ере. |
| Број говорника | 9 милиона матерњи језик: 5 милиона (2014.) други језик: 4 милиона (2018.) |
| Језична породица | афро-азијски
|
| Знаковна форма | хебрејски знаковни језик |
| Писмо | хебрејско писмо |
| Службени статус | |
| Службени |  Израел |
| Признат мањински језик |  Пољска |
| Регулатор | Академија хебрејског језика |
| Језични кодови | |
| ИСО 639-1 | he |
| ИСО 639-2 | heb |
| ИСО 639-3 | heb |
| Глоттолог | hebr1245[1] |
 Распрострањеност хебрејског језика:
Већински језик (>50%) Језик од 25% до 50% становништва Мањински језик (<25%) | |
Хебрејски језик, хибру или иврит је семитски језик афро-азијатске породице језика којим говори 5,3 милиона људи, углавном у Израелу, деловима палестинских територија, САД и у јеврејским заједницама широм света.
Корен потиче од класичног хебрејског језика, који је коришћен при писању Старог завета пре 3300 година. Јевреји су за њега користили израз לשון הקודש [Ласхон ха-Qодесх] = „Свети језик“, јер су њиме писане свете књиге.
Већина научника се слаже да је класични јеврејски почео нестајати након што је вавилонски краљ уништио Јерусалим 607. пне. године (прво уништење Јерусалима), а наслеђивао га је мишнајски хебрејски и локалне верзије арамејског језика.
Након што се јеврејско становништво Јудеје под римском владавином почело смањивати, сматра се да је хебрејски у потпуности ишчезао из свакодневног говора око 200. године. Но, остао је у употреби као писани језик кроз векове. Њиме су се писали не само верски, него и световни текстови као што су писма, пословни уговори, научни и филозофски списи, поезија итд.
Јеврејски је поновно ушао у свакодневни говор крајем 19. и почетком 20. века као модерни хебрејски језик. То је била последица настојања да се Јевреји прикажу као модерна нација, што није било лако постићи уз цели низ језика – арапски, јудезмо (ладино), јидиш, руски и други језици којима су се користиле различите јеврејске заједнице у свету.
Модерни хебрејски је године 1921. постао службени језик у британском мандату Палестине, а након тога и службени језик државе Израел. Јеврејско име за језик је иврит (עברית [иврит]).
У Србији, почев од школске 2006/07, на наставно-научном одељењу у Панчеву Интернационалног универзитета у Новом Пазару постоје студије хебрејског језика и књижевности, а од 2008. године постоји и Институт за хебрејски језик и књижевност.
Повезано
[уреди | уреди извор]- Хебрејско писмо
- Зуцкерманн, Гхил'ад, 2003. Лангуаге Цонтацт анд Леxицал Енрицхмент ин Исраели Хебреw. Палграве Мацмиллан. (ИСБН 9781403917232 / ИСБН 9781403938695)
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Академија хебрејског језика Архивирано 2010-07-19 на Wаyбацк Мацхине-у
- Институт за хебрејски језик и књижевност у Србији Архивирано 2009-03-02 на Wаyбацк Мацхине-у
- ↑ Хаммарстрöм, Харалд; Форкел, Роберт; Хаспелматх, Мартин, ур. (2017). „Хебрејски језик”. Глоттолог 3.0. Јена, Германy: Маx Планцк Институте фор тхе Сциенце оф Хуман Хисторy.