Гребен
За остала значења, види Гребен (разврставање).
„Сика” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Сика (разврставање).Гребен или сика,[1] је биолошка структура која се састоји од остатака кораља, алги и осталих организама с вапненачком љуштуром или унутрашњом структуром, а настају унутар 30° земљописне ширине од екватора у топлим, плитким, сунчаним морима која немају много распршеног седимента. Издижу се изнад околног морског дна. Постоје три типа гребена.
- Обрубни гребени су плоснати гребени причвршћени директно уз обалу.
- Баријерни гребени протежу се паралелно обали од које су одвојени широком, дубоком лагуном. Воде у лагуни су релативно мирне јер их гребен штити од удара валова. Највећи реценти гребен је управо баријерни: Греат Барриер Рееф који се налази на источној обали Аустралије, дуг 3 000 км, широк око 300 км, а висок 200 м.
- Атоли су циркуларни гребени с лагуном, а окружени су дубоком водом.
Ова три типа гребена међусобно су повезана. Наиме, обрубни гребен се јавља око вулканског отока. Оток почиње тонути, али не и гребен који се издиже дјеловањем организама који га граде. Полако прелази у баријерни гребен, а овај, након што оток у потпуности потоне, у атол.
У палеозоику најзначајнији гребенотворци биле су вапненачке алге и строматопороиди. Кораљи постају доминантни гребенотворци тек у мезозоику и кенозоику.
Једна од дефиниција била би: стјеновити остатак абразијом разореног оточића или стијенског блока у разини, испод или изнад (за осеке) морске разине. У Хрватској их има 78.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Жупановић, Шиме. Хрвати и море : рибарство : од кога Хрвати научише рибарство и рибарску терминологију?, Загреб : АГМ, 1995., стр. 348., ИСБН 953-174-048-8
А наша прастара легенда је за кораље, који су се налазили по многим подморским хридинама и гребенима "сикама" око отока Жирја, говорила: "Њежан цвијет који се окамени чим се извади из мора."
– Жупановић, 1995., 348.
Повезано
[уреди | уреди извор]Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]
